НАСТАНАК ПОРОДИЧНОГ ПРЕЗИМЕНА ВУЊАК
Племенска (породична) презимена Срба православаца давана су по имену оца, деде, натприродних догађаја, природних догађаја, животиња, биљака, родбинских односа, предмета, заната, одеће, психе као и крајева из којих воде порекло.
Презиме Вуњак потиче од речи вуња, која представља дугачки вунени џемпер (мантију) густо плетен (ткан) са извученим (исчешљаним) праменовима вуне са спољне стране, како не би прокишњавао. Користили су га чобани овчари и људи у брдским крајевима посебно у касне јесење, хладне и влажне зимске дане, при обављању свакодневних послова.
Реч вуњач представља у народу брдских крајева ситну стоку с вуном (овце), те се временом од вуњачи могла формирати и реч Вуњак. У делима нашег познатог писца Симе Матавуља спомиње се да је неки кмет имао ''од кретног иметка двије краве и двадесеторо вуњачи''. Највероватније се неки наш предак у далеким временима бавио овчарством, вуном, ткањем одеће од вуне, те је по том и добиjено племенско презиме Вуњак.
Са сигурношћу се може тврдити да сви Вуњаци потичу из истог племена јер имају исту крсну славу Светог Јована. Сви су из постојбине Полимља и Потарја, околине села Вилића (близу Пљеваља), прешли на границу Турске код Добоја (реке Усоре), да би се почетком XVII века настанили као граничари на просторима између Плитвичких језера и Коренице. Напуштањем турске границе прешли су на аустријску страну као добри граничари и настанили се у Гацку долину, село Шкаре код Оточца. Доминантна имена у родослову Вуњака су: Јован, Дане, Милан, Илија, Раде, Стеван, Никола, Миле, Ђуро, Душан, Милка, Стака, Сока, Анка итд.