ПРЕДСТАВЉАМО ВАМ
ПРЕДРАГА ПЕЂУ ТОДОРОВИЋА, АКАДЕМСКОГ
СЛИКАРА

 

ГЛЕДАТИ СУНЧЕВИМ ОКОМ

Дете је радознало, задивљено, радосно, a то су основни темељи маште. Машта која је извирала из многих бајки и прича, које ми је моја бака даривала, постала је кућиште мог детињства. Свет око мене постао ми је најдражи гост.

Стварао сам своје игре, оне су потекле из бајки и маштовитог сказања, а главна и најважнија  од њих  огледала се у  цртању, чиме је моја машта добијала своје виђење.

Дрвеће се претварало, под детињим оком, у дворце и необичне куће, а ја сам постајао јунак из омиљене бајке. Временом су из мојих игара настајале нове приче, које сам и сам измишљао. Мој најбољи друг је могао све то да прихвати, надовезујући се својом игром. Тако смо осмислили разне игре, а нарочито ми је било драго када смо се играли ПЕТРА ПАНА. То су била два близанца, који су игру употпуњавали цртајући, небо, брод, Недођију, Ведродођију, Светлодођију а најмилија нам је била САНОДОЂИЈА. Ове земље су ишчекивалe своје нове становнике, који су у нашој игри, која је била круна нашег детињег радовања - летења, слетали са папира. Сећам се да сам их исецао тако да су постајали стварни, бар су тако изгледали у детињим очима.

А сада смо одрасли! Ово су  речи које су једног дана изненада прекинуле нашу игру. Знао сам и осећао то, али она игра у којој сам стварао свој свет, ОСТАЛА ЈЕ КАО БЛАГО КОЈЕ САМ САЧУВАО ДО ДАНАС. Наставио сам да читам, да биx могао и даље да се играм. Да, ипак смо одрасли! Али зар не могу да цртам, сликам, да биx могао и даље да наставим да живим у свом свету игре? То је било моје главно питање. Тако сам уписао ликовну академију, магистрирао на зидном сликарству мозаик, настављајући у радости игру стварања у  огледању спољашњег света.

Дивио сам се великим светским мајсторима, свих епоха, њиховом умећу да створе свевремена дела која уметност уздижу изнад свих сфера, чинећи од  ње  пламсај људске душе.

УМЕТНОСТ ЈЕ УМЕЋЕ  ГЛЕДАЊА СУНЧЕВИМ ОКОМ, ВЛАСТИТОГ НЕБА.

Моје теме су многобројне, оне су искре мог унутарњег виђења.

Ново дело мора испочетка бити грађено, једино тако је спремно за нове темеље.

Стваралац не увежбава, он осмишљава да би могао да створи.

Истински уметник не подражава природу већ је оживљава својим  делoм.

Тежити вишедимензионалности, обједињавањем свих ликовних техника, при томе тежити ка стварању свог властитог хоризонта, одскочнице ка личном НЕБУ. Сагледати, увидети свој властити свет, путем дијалога са прошлим, али и са савременим, кроз лични монолог. Бити једно са светом али пре свега са собом - кругогледати из тачке усредиштења.

Моја омиљена тема су градови, али то су места која су у мени сачувала лица светова који су некада била и биће, које није време оковало, већ остају да трају.

Илустровање књига је моја непресушна стваралачка игра. Илустрација је осветљавање писаног штива. Реч и слика ако се у књизи угледају  и препознају, постаје храм. Реч је стварност, а илустрација је сан књиге. Да ли и књига може да сања? Децо, све што је живо, може да снива.

КЊИГА ЈЕ КАО И УМЕТНОСТ - САЗДАТЕЉСТВО ЉУДСКОГ духа.  
Моја препорука ВАМА ДЕЦИ ЈЕ ДА ВИ МОЖЕТЕ НАЈБОЉЕ ДА ВИДИТЕ, ЈЕР ГЛЕДАТЕ СУНЧЕВИМ ОКОМ. А ВИ ОДРАСЛИ АКО НИСТЕ САЧУВАЛИ ДЕТЕ У СЕБИ НЕ МОЖЕТЕ ВИДЕТИ ВЛАСТИТО НЕБО!

Предраг Пеђа Тодоровић

BIOGRAFIJA PREDRAGA PEĐE TODOROVICA

Rođen je 1967. god.  u Beogradu. Diplomirao slikarstvo na FLU u Beogradu1991. god.

Magistrirao je na Odseku za zidno slikarstvo - mozaik 1994. god.

Član ULUS-a od 1993. god.  i od tada ima status samostalnog umetnika. Član ULUPUS-a od 2012. god.

Njegova dela nalaze se u muzejima (Narodni muzej Bgd, narodni muzej Zaječar, Narodni muzej Požarevac, Muzej Raška, Muzej Karađorđevića-Topola, Zbirka Pavla Beljanskog - Novi Sad, Mozaička kompozicija Rajska loza - Biblioteka grada Beograda, Mozaička kompozicija Anđeo dolaska - Narodni muzej Požarevac) kao i u privatnim zbirkama u zemlji i inostranstvu.

Oblasti kojim se izražava su: slikarstvo, mozaik, akvarel, pastel, keramika, ilustrovanje knjiga za decu i odrasle.

Samostalno je izlagao na 34 izložbe u zemlji i inostranstvu od 1994-2015. god.

Grupno izlaže u zemlji i inostranstvu od 1991-2016 god.

NAGRADE

1988. god. Nagrada Fonda „Petra i Vere Lubarde“, na temu Životinje.
1989. god.  Otkupna nagrada za mozaik.
1993. god.  Nagrada –NEVEN za “najbolje ilustrovane knjige za decu“ 1992.
(knjiga Kako je Jošika otišao na nebo).
2002. god. Nagrada za portret - Dom kulture „Vera Blagojevic“, Šabac.
2009. god. Nagrada za akvarel maloga formata - Galerija SKC,  Novi Beograd
2010. god. Nagrada za mozaik, Sajam Kamena , Kragujevac.
2010. god. 2. Nagrada za portret - Kulturni centar „Braća Stamenkovic“
2010. god. Nagrada NEVEN , “Najbolje ilustrovana dečija knjiga 2009 god.
2012 god.  Zlatna značka za nesebičan, predan i dugotrajan rad i stvaralački doprinos u širenju kulture – Kulturno–prosvetna zajednica Srbije
2015. god. Druga nagrada –BIJENALE U SVETLOSTI MILENE.  PAVLOVIĆ BARILI

ILUSTROVAO 30 KNJIGA ZA DECU, OMLADINU I ODRASLE I MNOGOBROJNE ČASOPISE.

	Predrag Peđa Todorović - ANDERSEN (akvarel, tuš i pero)
	Predrag Peđa Todorović – ANĐEO DOLASKA (mozaik)
	Predrag Peđa Todorović – LEGENDE O VODAMA (ilustracija za knjigu Olge Stošić sa istim naslovom)
	Predrag Peđa Todorović – RAJSKE PTICE (mozaik)
	Predrag Peđa Todorović – SANTA MARIA DELLA SALUTE (ulje na platnu)
	Predrag Peđa Todorović – VITEZ SNA (ulje na platnu)