ЈЕЛЕК

Народна ношња, некада свакодневна одећа, главна је ознака етничке припадности којом су се Срби разликовали од странаца и моћних освајача.  Кроз историју ношња се истицала и по ликовним, и по естетским вредностима. Сваку област у Србији обележавала је посебна ношња, па се по начину одевања могло препознати одакле је неко, или којој етничкој групи припада (нарочито у мешовитим срединама). До данас су углавном сачуване одевне целине из 19. и прве деценије 20. века, са разноликим облицима и украсима на женским и  мушким ношњама.

Према устаљеној подели рада, осим појединих одевних облика и накита који су били производ занатлија, одећу су израђивале веште женске руке за своје укућане. Израда одеће почињала је  гајењем и обрадом текстилних сировина, следило је бојење, ткање платнених и вунених тканина, плетење, кројење, шивење, украшавање везом, чипком и другим аплицираним украсима. Искуство и умеће преносило се, с колена на колено, а народна ношња је постала заштитни знак српске традиције.

Јелек као  обавезан део гардеробе ношен је како у Шумадији, тако и у  крајевима од Војводине, до Врања и Косова. Народна песма каже:

 Јелек, антерија и опанци,
по томе се знају Србијанци…
*******
Лепе ли су, нано, Гружанке сељанке
оне носе, нано, јелек и опанке
*******
А што ти је, мила кћери, јелек раскопчан?
С киме си се завадила, убио те дан?"
"Не карај ме, мајко мила, сан је томе крив;
младост бујна лако вара и осећај жив.
*******

 Крој јелека се разликовао од краја до краја, по шарама, по облику, материјалу и другим детаљима. За израду јелека користили су се различити материјали: плиш, чоја вуна. Јелек се облачио преко антерије и био је богато украшен везом сребрним концем – срмом, свиленим гајтанима и сл.

Врста јелека је и дечерма.

“Дечерма је врста старинске народне ношње. У народу се користе још и изрази јечерма, ђечерма, џечерма, итд. Ова реч орјенталног је порекла и потиче од турског израза гецирамек што значи „навући“, „намакнути“. Она представља неку врсту прслука без рукава, који се не закопчава. Обично је израђивана од свиле или чоје, а по ивицама је највише била украшена везом. Подједнако су је носили и мушкарци и жене. Преко кошуља облачила се дечерма. Она је била од плаве чохе, без рукава, дуга до појаса и спреда се није преклапала. Била је богато украшена црним свиленим гајтаном. Нарочито су предње половине дечерме падале у очи богатим везом. Напред су била округла дугмад средње величине, која се нису закопчавала, већ су служила као украс. По њој је настало презиме Дечермић.“
Преузето:
ДА ЛИ ЗНАТЕ? .- Књ. 1. – Београд,

Фонд Рибникар, 2004.