JOVANKA BUDISAVLJEVIĆ BROZ
IN MEMORIAM
20. oktobra ove godine navršava se 5 godina (2013-2018.) od smrti Jovanke Budisavljević Broz, naše rođake po grani Jakova Vunjaka. U znak sećanja objavljujemo članak o Jovanki Broz preuzet iz knjige Izuzetne žene Srbije 20. i 21. veka. (Beograd, Cepter, 2016.)
supruga predsednika SFRJ Josipa Broza Tita
Umrla je kao i njen suprug, doživotni predsednik SFRJ Josip Broz Tito, u 88. godini života, 33 godine posle njega. I tu se završava simbolika u životu ove Ličanke iz Pećana, satkanom od meda i čemera.
Bilo joj je trinaest kada joj je majka Milica umrla od upale pluća, brata Maksima je dan nakon 20. rođendana 1943. raznela granata, otac Mićo je 1944. stradao od tifusa, brata Petra su pod nerazjašnjenim okolnostima ubili ostaci ustaških bandi 1949. Preostale dve sestre, Zoru i Nadu, tražila je po sirotištima sve do 1947. kada je jednu našla u Vukovaru a drugu u Otočcu; uzela ih je k sebi i iškolovala.
U 17. godini je otišla u partizane, dva puta je ranjavana, prebolela je tifus, iz rata je izašla u činu majora, kasnije je unapređena u potpukovnika. Bila je nosilac Partizanske spomenice, Ordena za hrabrost, Ordena zasluga za narod i drugih odlikovanja. Počela je studije književnosti, ali ih nije završila. U 28. godini se udala za predsednika FNRJ Josipa Broza Tita koji je tada imao 60 godina. Tako je počela bajka koja je trajala sledećih četvrt veka. Bila je svedok i akter brojnih političkih događaja, neizostavni Titov pratilac na svim putovanjima po svetu, imala je svoje političke miljenike i protivnike, bila je predmet obožavanja i političkih intriga.
Po njenom svedočenju, 1977. su je Nikola Ljubičić i Stane Dolanc, moćni političari toga vremena, naterali da se iz Igala, gde je bila s Titom, vrati u Beograd. Tita više nije videla, a on je do smrti odbijao da potpiše zahtev za razvod i time joj sačuvao život.
Mesec dana nakon smrti muža, 8. maja 1980. naoružani pripadnici tajne službe upali su u kuću u kojoj je živela u Užičkoj 15 i pod pretnjom oružjem sproveli su je u spavaćici, bez najnužnijih ličnih stvari, u vilu u Bulevaru mira 75. Tu je stavljena u kućni pritvor u kome je, praktično, ostala do smrti. Jovanka je tada potpuno izolovana i lišena svih prava. Suspendovana joj je sloboda kretanja, nadzirana je, oduzeta su joj lična dokumenta, zdravstvena knjižica, odeća, pisma, arhiva, skupoceni predmeti koje je dobijala od svetskih državnika, ali i oni koje je sama kupovala. Nikada joj nije uručeno rešenje o penziji, jer Tito, navodno, nije plaćao doprinose, niti je imao zasnovan radni staž! Nekoliko godina pred smrt vraćena su joj osnovna lična dokumenta, ali svoje stvari nikada nije dobila, niti išta od imovine.
