ШТРАУС У СРПСКОЈ НОШЊИ
Не можемо замислити ни једно новогодишње јутро без звукова бечког Новогодишњег концерта и музике композитора из породице Штраус. Једног од њих, чувеног аустријског композитора, диригента и виолинисту Јохана Штрауса Млађег инспирисала je и Србија.
“Најмузикалнија глава 19. века“, како је Вагнер називао Јохана Штрауса Млађег, с оркестром којим је дириговао, кренула је 1847. године на велику турнеју која га је, преко Новог Сада, Земуна и Београда*, водила у Румунију и Русију и утврдила му славу једног од највећих светских уметника. Штраус је у Београду извео и композиције “Александрова четворка“ (кадрил посвећен кнезу Александру Карађорђевићу), “Словенску спеванију“ и “Српски марш“. После концерта, у “Српским новинама“ од 10. октобра 1847, појавио се текст: “Ком Србину неће срце од милине заиграти кад чује песме, које наше просте сељанке певају, художествено изведене, којима се сада први синови у Европи славе?“
Остаје упамћено да је Штраус цео концерт дириговао обучен у српску народну ношњу коју му је, за ту прилику, извезла супруга домаћина код ког је становао. Поводом његовог „Српског кадрила“ посвећeног „младим Српкињама“, Аристид Николић (1820-1874) испеваће оду захвалности:
„Хвала т’ Немче што виспреним умом
Србске песме у музику слажеш
Изводећи игре благородне
Беч се с њима а и даљни Париз
Наслаждава на пиру весели
Јошт кад б’ реко откуд ти та мисо?“
Јохан Штраус Млађи, на врхунцу славе, написао је српску оперету „Јабука“** и њоме на најсвечанији начин у Бечу обележио педесет година уметничког рада, 12 октобра 1894. године. Штраус у једном писму каже: „У ’Јабуци’ користим истинске српске народне мотиве“ (Штраус мисли на „Српске народне песме“ Корнелија Станковића, штампане у Бечу 1859.) Та оперета у којој се бесмртни творац тог жанра бави нашим људима и обичајима, код нас до јануара ове године никада није изведена. После толиких година, напокон је доживела премијеру 13. јануара 2007. у Новом Саду, на стошездесетогодишњицу гостовања Штрауса у „српској Атини“
*Године 1847. Јохан Штраус Млађи гостовао је у Београду, у сали хотела Српска круна (данашња Градска библиотека у Кнез Михаиловој улици) и свирао је своја дела.
**Радња ове оперете одиграва се у, како стоји у либрету, “јужној Угарској, у српским крајевима”, описује народне обичаје Срба и прати двојицу племића – Мирка и Васу из Градинца.
Из ове оперете је и славни марш “Живио” који се често изводи на чувеном традиционалном Новогодишњем концерту у Бечу.
МОЖДА НИСТЕ ЗНАЛИ
Ko je Јохан Штраус Млађи
• Јохан Штраус Млађи био је најстарије дете Јохана Штрауса Старијег и Ане Штрајм, успешне виолинисткиње.
• Оба Јоханова брата такође су се бавила музиком, Јозеф (1827 - 1870) писао је валцере и квадриле, а његово најпознатије дело је“Пицикато полка“ коју је урадио с Јоханом Млађим. И Едуард (1835 - 1916) прави је изданак „династије“ Штраус која у историји музике нема премца.
• Јохан Штраус Млађи женио се три пута. Прва супруга ХенријетаТрефц водила је бригу о његовим пословима и умногоме је утицала да Јохан почне да пише и оперетска дела. Са Анжеликом Дитрих, која је од њега била млађа двадесет пет година, Штраус није живео у срећном браку. Адела Дојч, трећа Јоханова супруга, млађа од њега тридесет једну годину, била му је менаџер као и Хенријета.
• Јохан Млађи, Јозеф и Едуард имали су обичај да на променадним концертима у неком од бечких паркова поставе задатак публици. Најавили би да ће да се изводи нова композиција и потписали је само презименом. Публика би после извођења требало да погоди који је од тројице браће Штраус написао.
• Јохана Штрауса уважавали су и дружили се с њим велики композитори, његови савременици: Рихард Вагнер (1813 - 1883), Јоханес Брамс (1833 - 1897) и Рихард Штраус (1864 - 1949) с којим, и ако су имали исто презиме, није био ни у каквом сродству.*
Јохан Штраус Млађи, на врхунцу славе,
написао је оперету „Јабука” чија се
радња одиграва у “јужној Угарској, у
српским крајевима.
https://www.youtube.com/watch?v=ErinWMmmleU
Чувени валцер Јохана Штрауса Млађег
На лепом плавом Дунаву
https://www.youtube.com/watch?v=dVibzCbbIWE
* Преузето из Политикиног ѕабавника, 26.6.2007.