ДА Л'СУНЦА НЕМА?
Поезија Маријане Ајзенкол
СУНЦЕ
У бари једној
После кише
Ја видех сунце
Где мирно дрема...
А када врапци
Бару попише
Да л'сунца нема?
Рођена у Крагујевцу од мајке Вере православке и оца Отона католика, од самог доласка на свет живи и сведочи јединство. Дипломирала је теоријску математику на Природно-математичком факултету у Београду. Иницијатор је и један од оснивача Међурелигиjског центра (2000.). Организовала је више међурелигијских сусрета и конференција у земљи и иностранству. Објављивала је текстове у „Православљу“..., „Настава математике“, (рад под насловом „Час математике као драмска игра у три чина“), у књижевном листу „Сент“. Урадила је два међурелигијска зборника:“Један је Бог“ и „Сусрети и трагови“. Аутор је Међурелигијског календара као и Математичког календара – својеврсне збирке задатака. Теме које је окупирају су постојање и бесконачност. Уз сина Дамјана научила се љубави стрпљењу. Живи и ствара у Земуну.
Протођакон Радомир Ракић
Маријана Ајзенкол песникиња је по много чему јединствена… Тиха и узбуркана Маријанина поезија вибрира између сна и стварности, између душе и природе. Кратким стихом, изреченим у једном даху, понекад уз риму, песникиња се обраћа свету око себе и себи самој. У овом броју Скамије објављујемо избор песама из збирке поезије Снови и стварност.
 |
КУЋА С разумом се нагоди: На путу ка слободи нек пусти да Срце те води! Јер само тада можда ћеш стићи Ти кући својој. Тој дивној кући Том месту твоме Из којег разум изгони тебе Па сада луташ, па сада трагаш И често страдаш, јер разум питаш: где ти да идеш, кога да водиш и шта да носиш. А он те вара, питања твоја изврће вешто, Уместо куће он свашта ствара. Споменик гради, тамнице прави и песме пише. А да л' те чује, ил'уши тражи? Да л'сузе брише, ил' се помрачи од страха неког... И ко је јачи: онај што даје, или што тражи Онај што плаче, ил' сузе крије кад друмом лута тражећи кућу, И кад се губи, и када страда Да л' му кроз разум долази нада? Ил' кућу нађе онда кад стане Кад разум мирно остави поред А срце чује и Речи схвати; да само треба да се врати |
|
 |
ПОНЕКАД ПЕВАЈ |
|