Ускрс и традиција бoјења јаја

За прослављање Ускрса вежу се бројни симболи и обичаји који варирају од земље до земље, а заједничко им је украшавање и фарбање јаја.  Бојена јаја симбол су пролећног буђења извора живота и пагански су обичај. У прошлости су младићи и девојке даровали једно другом шарено јаје као знак љубави или наклоности. Ускршња шарена јаја била су симбол измирења, људи су дарујући једни друге јајима прећутно тражили или давали опроштај.

У хришћанском свету Ускрс је највећи и најрадоснији  празник. То је покретан празник и празнује се у прву недељу после пуног месеца која је сам дан пролећне равнодневнице или непосредно после ње - најраније Ускрс може да падне 4. априла, а најкасније 8. маја.

Обично за Ускрс на столу стоји украшена чинија са офарбаним јајима којима се гости и домаћини међусобно туцају. Победник  чије јаје остане цело,  разбија гa себи о чело уз речи: „Христос васкрсе!”, а остали му одговарају: „Ваистину васкрсе!” На Ускрс се прво једу кувана ускршња јаје, па тек онда друго јело. Ако тог дана гост дође у кућу, прво се дарује фарбаним јајетом, а после се послужује осталом храном и пићем.

Традиционално ускршња јаја су једнобојна,   црвена. Међу најстаријим коришћеним сировинама за добијање црвене била  је биљка броћ, позната као бојадисарски броћ и помиње се још у 16. веку. Касније, броћ је заменио варзил који је увожен из Бразилије и анилинске боје. У недостатку ових боја, коришћене су домаће биљке руј и метвица или кора од шљиве или трешње. Црвена боја симболисала је Христову крв. Обичај је  да се прво јаје боји црвено и чува се до следећег Ускрса. То јаје се зове „чуваркућа“, „чувадар“, „стражар“, „крсташ“ и приписују му се магијске моћи (сматра се да је велико зло по укућане уколико оно пукне). У Србији се  лоше обојено јаје сматрало рђавим знаком и веровало се да се бојење јаја могло урећи па су се жене трудиле да их не виде док боје јаја. Уколико би током те радње неко био присутан, оне би разним причама о нечем црвеном покушале дa госту одврате пажњу, али и да утичу да јаја буду црвена као то нешто што помињу у причи. Да би јаја била црвенија, понекад су поклапале шерпу црвеним поклопцем.

Обичаји

У Србији многи обичаји су били у вези са првим јајетом, „чуваркућом“, негде је бојење јаја праћено бајањем. Деци су првим обојеним јајетом мазали образе јер су румени образи значили здравље. На Косову ово јаје су називали „страшник“ јер се употребљавало као лек против страха. У неким крајевима су децу умивали водом у коју би ставили једно црвено јаје, шећер и цвеће вртике да би дете било здраво, слатко, и благе нарави и да се око ње или њега врте момци, односно девојке. Детету би се црвено јаје стављало под јастук у току ноћи, а ујутру би то јаје носило у цркву а затим се прво појело. Црвено јаје би иначе сви чланови породице увек прво јели, да би се заштитили од болести. Заштитна својства су имали и вода у којој су се јаја кувала, па и љуске.  Постоји обичај да се љуске иситне и умесе са пшеничним брашном и тако залепе за горњи део кућног прага како би се отерало свако зло. Црвено јаје су користиле и девојке у разним „враџбинама“ како би се удале, а извођење тих магијских радњи криле су  од момака.

Обичај код свих хришћана је даривање јаја, а водило рачуна да сваки укућанин и гост добије јаје са одређеном симболиком; младићи и девојке би добијали јаје с венчићем како би пронашли животног сапутника, а девер би добијао јаје са ишараним будилником или руком са прстеном, сатом и цвећем.

У неким крајевима се спрема и обредни хлеб на који се ставе јаја и њиме се најчешће дарују деца  која уђу у кућу да честитају празник.

Постоје и такви обичаји у Србији чија је основа веровање да јаја могу бити и лоша. Чобани  нису јели јаја за Ускрс, јер су веровали да ће стока да оболи од „јајчанице“. Пазило се да деца не поједу више од три жуманцета јер се веровало да ће бити жута, односно бледа у лицу.

Игре

Код свих европских народа постоји обичај даривања бојених јаја, и туцање јајима. У Србији постоји веровање да је најтврђе јаје „проносак“, односно оно коje кокошка прво снесе. Дешавало се да такво јаје деца обесе изнад ватре, тако да му врх буде на доле,  па се садржај слије при самом врху и стврдне. Такво јаје се користило за туцање. Сама игра је једноставна: удари се врх о врх, шода о шоду и победник је онај чије се јаје не разбије. Победник добија разбијено јаје као награду, а веровало се да ће он имати више среће у наредних годину дана. Било је и „варања“, па се пазило да неко не подметне дрвено или „наливено“ јаје ( то је значило да се јаје напуни вуном и хлебом). Деца су се играла и тако што су јаја разбијала гађајући их из даљине металним новцем или каменом или котрљајући друга јаја (слично као у игри кликерима). Позната игра је била ламкање -  обарено јаје се обеси и заљуља, а учесници у игри покушавају да га ухвате зубима.

Занимљиво је да се побратимство, односно посестримство везивало баш за ускршње јаје. Наиме, приликом ритуала побратимства, размењивало се и ускршње јаје.