ЗОРА ПЕТРИЋ, рођена УЗЕЛАЦ

(1932 – 2012)

Зора Петрић је рођена 14. априла 1932. године у Горњој Рогатици, општина Бачка Топола, као пето од шесторо деце Радивоја и Анке Узелац (рођене Вуњак).

Детињство је до почетка Другог светског рата провела у родном месту, а по мађарској окупацији, цела фамилија бива одведена у логор Шарвар у Мађарској. Захваљујући помоћи Зориног стрица, Душана Узелца, породица је убрзо враћена у Банат који је био под немачком окупацијом и Зора је наставила школовање. Гимназију је похађала у Кикинди и Суботици, где је матурирала 1951. године. Заволела је математику још у гимназијским данима, захваљујући изврсном математичару, њеном професору Владимиру Бурцову.

По завршетку студија, запошљава се као професор математике у школи у Земуну, а потом као асистент на предмету математика на Машинском факултету у Београду и на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду. Након Новог Сада, враћа се у Београд 1958. године и запошљава у Војнотехничком институту у Београду у коме је провела наредне 32 године радног века до одласка у пензију, радећи на проблемима операционих истраживања у науци и остварујући низ теоријско-практичних резултата из подручја математике.  Практичан рад на докторској дисертацији започела је одмах по доласку у Војнотехнички институт, а докторирала је 1976. године у Загребу, на Техничкој војној академији копнене војске као прва жена доктор војно-техничких наука у Југославији. Тема њеног доктората из области операционих истраживања је „Ефикасност система противваздушне одбране“.

У приватном животу, још на студијама упознаје Јована Петрића, за кога се удаје 1957. године у Београду. Мајка је троје деце: Јелене (рођене 1958. године), Зорана (рођеног 1963. године) и Јасне (рођене 1974. године). Бака је четворо унучади: Саше, Мике, Нине и Ивана. Увек је била посвећена породици, коју је неговала једнако добро као што је била успешна у раду.

Биографију приредила

Јасна Петрић, кћи