ЛИКА – ЧИКАГО - БЕОГРАД
Никола, четврти син Јакова Вуњака, роћен је 1888. године у Дебелом Брду, живео је 69 година и умро је 1957. године у Чикагу у Америци. Био је ожењен супругом Бојаном, а у браку су изродили четворо деце: Љубомира, Софију, Катарину и Марију. За Николу Вуњака је карактеристично да са седамнаест година одлази у Америку, заједно са братом Илијом, да би се по повратку 1910. године оженио Бојом Тишма из места Висуће код Удбине. По рођењу сина Љубомира, Никола убрзо одлази поново у Америку, а жену и сина оставља у Лици. Љубомир, син Николин, унук Јаковов заједно остаје са мајком Бојом све до поласка у други разред основне школе. После Првог светског рата Никола долази са првим конвојем из Америке у Дебело Брдо у Кореницу како би повео са собом у Америку жену Боју и сина Љубомира. На предлог његовог брата Ђуре, да би било боље да Љубомир заврши основну школу у Слуњу на матерњем језику, па да тек потом пређе у Америку, он исто прихвата. Никола је рачунао да ће његова супруга Боја за то време научити енглески језик и снаћи се у новој средини. Никола 1918. године са супругом Бојом одлази за Америку у град Чикаго. Оставља сина Љубомира код брата Ђуре да живи са његовом фамилијом. Никола и Боја су у Америци - Чикагу изродили још три кћерке: Софију, Катарину и Марију. Између Првог и Другог светског рата Никола долази два пута по сина Љубомира са намером да заједно оду у Америку.
По првом доласку Николе у Слуњ, одлазак Љубомиров у Америку је одложен због обавезе одслужења војног рока. Љубомир није ни по другом доласку оца Николе отишао у Америку, због војне вежбе, јер је желео да и то обави пре него што напусти своју земљу. Никола се враћа у Америку убеђен да ће Љубомир по завршетку војне вежбе доћи да живи код њих у Америку. Убрзо се затварају границе због могућности избијања Другог светског рата у Европи, тако да Љубомир губи везу са родитељима наредних пар година. Љубомирова мајка Боја била је све време у мислима везана са својим сином јединцом. Боја је сво време туговала за сином Љубомиром, а на вест да Љубомир не може доћи у Америку (јер су границе затворене) преко ноћи је побелела (оседела). Иако далеко од родитеља, Љубомир се 1943. године жени Вером Станимировић, те у браку добијају две кћерке: Љиљану рођену 1944. године и Мирјану рођену 1945. године.
По завршетку Другог светског рата, Никола је преко Црвеног крста пронашао сина Љубомира у Београду и издејствовао улазак Љубомиров у Америку. Међутим, Љубомир се због своје засноване породице не одлучује да напусти земљу и отпутује у Америку. У жељи да виде сина, снаху и унуке, Никола и Боја (родитељи Љубомирови) купују карте за први авионски лет, после Другог светског рата, у нашу земљу. Кћерке: Софија (Софи), Катарина (Ката), Марија (Мери) спречавају родитеље да путују ка Југославији, јер су процениле да родитељи физички неће моћи издржати тај пут. Без обзира што их је син Љубомир чекао на аеродрому, родитељи се нису овога пута појавили. Може се наслутити да су сестре Љубомирове инстиктивно осетиле да би њихови родитељи остали у својој домовини да остатак свог живота проведу поред сина Љубомира и његове породице. Љубомир је мајку Боју видео 1918. године, док је оца Николу видео још два пута у међувремену, а сестре у Америци није имао прилике да упозна.
После смрти Николине 1958. године и смрти Бојине 1960. године, старија Љубомирова кћерка Љиљана (Љиља) одлази у Америку 1962. године, те уместо оца упознаје своје три тетке.
Љубомир Вуњак је од 1924. године живео и радио у Београду. Цео свој радни век посветио је новинарству. Новинарску каријеру започео је 1934. године као власник, главни и одговорни уредник листа ''Скамија''. После Другог светског рата ради као новинар у листу ''Сељачка борба'', затим у ''Гласу'', да би од 1950. године радио као сарадник листа ''Радник'' (Синдиката Србије). Љубомир је у свом радном веку био главни и одговорни уредник месечног листа ''Билтен синдиката''.
Љубомир Вуњак је био човек изузетно ведрог духа, тих, поштен и радан. Својој старијој кћерки Љиљани имао је обичај да говори: ''Ти немаш појма ко су и какви су Вуњаци. Они су племенити, имају свој грб, који генерацијски са поносом носе. На грбу је порука под којим знаком ће Вуњаци издржати све недаће. Симбол грба је плуг и мотика''. Љубомир је такође својој млађој кћерци Мирјани (Мимици) говорио: ''Видећеш да је име Вуњака неокаљано, да Вуњаци живе без путера на глави и да сваког могу у очи погледати. Доћи ће време да ћеш се поносити што си Вуњак - Вуњаковог рода и Вуњакове крви''.
Николина кћерка Софија рођена је 1922. године у Чикагу, удата Гутхаус (Guthaus) и има кћерку Kerol (Carol). Кћерка Ката (Kate) рођена је 1924. године у Чикагу, удата Гроус (Groves) и има: кћерку Жанин (Jouceanin) и сина Џефрија (Jeffry). Кћерка Марија (Mary) рођена је 1927. године такође у Чикагу, удата Маслкит (Mussleqhite) и има кћерку Џен (Joanne) и сина Дагласа (Dauglas).
Старија кћерка Љубомира Вуњака, Љиљана (Љиља) удата је за Дарка Рибникара новинара по професији, а у браку имају сина Дарка. Љиљанин супруг Дарко Рибникар је врсно новинарско и уређивачко перо. Његова фамилија је оснивач ''Политике'', најтиражнијег дневног листа у нашој земљи. Љиљанин син Дарко, завршио је студије на Сорбони и уписао је у Њујорку последипломске студија М.И.А (Међународна економија, међународна политика, војна стратегија, безбедност Балкана).
Млађа кћерка Љубомира Вуњака, Мирјана (Мимица) удата је за Вукана Жикића, живи и ради у Канади. Мирјана користи сваку прилику да посети своју домовину и да се сретне и чује са ужом и широм фамилијом Вуњака. Љиљана и Мирјана рођене Вуњак, имају карактеристике вредних, радних, оштроумних, племенитих и својтљивих особа. Генетска црта Вуњака усађена је у њима, почевши од њиховог оца Љубомира, деде Николе и прадеде Јакова. Воле своје Вуњаке и поносе се што потичу од фамилије Вуњака.
септембар 2000.
Београд
Мирјана Вуњак Жикић