ИЗ КЊИГЕ УТИСАКА

У књизи утисака је између осталих, Жељка Вуњак (супруга Ненадова) забележила:

„Субота је, дан ведар, мирисан и топао, баш као већина мајских дана. Била би ово још једна на изглед обична субота и још један пријатан мај да нема Јове Вуњака и оних неколико звездица крај његове године рођења у корену дрвета живота. Данашњи дан је дан његових листова који се померају дахом мајског поветарца, збуњено стојећи једни крај других. Можда се неко и запитао шта тражи овде, можда је имао данас нешто друго у плану, можда се и са рођеним братом посвађао, можда ће за две године изостати са поновног скупа. То све би могао да уради да нема Јове Вуњака и оних неколико звездица крај њега. А, баш оне нас обавезују да схватимо да је наш живот само трен и да ћемо и сами врло брзо бити дубок, чврст корен неког новог Родослова. Данас сам овде упознала дивне људе (родбину), видела у њиховим очима проткану радост и тугу. Толико снаге, слоге, то надахнуће, љубав и понос представљају огромно духовно богатство и праву Ризницу Родослова фамилије Вуњак.“

Навешћемо још неке од утисака са првог сусрета фамилије Вуњак

(1.) „Утисак незапамћен. Ово је најлепши дан у мом животу“.

(Илија Хинић, мајка Стана, деда Јаков)

 

(2.) „Сјајно! Сви Вуњаци заједно! Заиста смо тврд орах! Неуништив! Желимо да се међусобно што чешће виђамо или бар чујемо. Ма како се презивали, ми смо Вуњаци! До скорог виђења, две представнице фамилије Вуњак!“

(Мирјана Вуњак – Жикић
и Љиљана Рибникар, отац Љубомир,
деда Никола, прадеда Јаков)

 

(3.) „На овај мајски благдан у Зобнатици греје нас сунце, наше речи, наше руке, наше очи које се препознају по ко зна ком претку: Јакову, Јовану, Илији, Стани, Милану, Соки... Ово је дан нашег детињства, наше заједничке игре – Вуњакове игре“.

(Мирјана Вукојчић, мајка Јованка, деда Јован, прадеда Никола, чукундеда Илија)

 

(4.) „Врло сам задовољан, одушевљен и срећан да смо се у том саставу нашли, као изгубљена деца. Наша лоза мора продужити везе и не сме се изгубити. Живимо од Шкара до Козјана, Дебелог Брда, Америке, Аустралије, Марибора, Војводине, те зато утврдимо наше везе јер је свет туђи, а ми постанимо још више своји. Незаборавимо се, јер ће то будућим генерацијама требати“.

(Богдан Вуњак и Љуба Чолић, отац Миле, деда Дане, прадеда Миле - Шувака)

 

(5.) „Захваљујући стрицу Милану из Горње Рогатице, фамилија Вуњак се скупила, након толико година, по први пут на Зобнатици. Овај скуп ће представљати нашу прекретницу, јер ћемо се трудити да наши сусрети пређу у традицију фамилије Вуњак“.

(Милан Вуњак, отац Душан, деда Тодор,
прадеда Манојло, чукундеда Симо)

 

(6.) „Ја сам срећна што сам данас овде са својим рођацима у својој 70-тој години. Желим да ово наставе млађи“.

(Мира Даутовић, мајка Јелка,
баба Стана, деда Јаков)

(7.) „Учивши о својим прецима и себе боље упознајемо. И ми знамо ко смо и где припадамо. Хвала!“

(Милан Јарић, Драгица и Дејан Косановић, Марта Остојић, прабаба Марта,
чукундеда Вајо, наврдеда Јован)

 

(8.) „Задовољство ми је да сам данас упознала ширу своју фамилију. Никада није касно знати и спознати своје порекло. Хвала свим Вуњацима и родбини“.

(Невена Вуњак – Максимовић, отац Милан, деда Буде, прадеда Манојло, чукундеда Симо)

 

(9.) „Велику захвалност у вези организације овог нашег скупа породице Вуњак дугујемо нашем Ненаду, који је успео уз велики труд са његовим оцем Миланом да открије одакле потичемо и да свако открије себе у нашем заједничком Родослову. Унапред се радујем следећем скупу наше породице Вуњак. Захваљујем се организаторима скупа и у име моје мајке Боје, која ме нестрпљиво чека да јој испричам све о овом великом скупу фамилије Вуњак“.

(Добрила Вранић, мајка Боја,
баба Марта, прадеда Вајо, чукундеда Јован)

 

(10.) „Срећна сам што су моја кћерка Катарина и мој зет Драган упознали фамилију своје нане Јованке, коју је она веома волела. Задовољна сам што је моје „племе“, велико, весело и лепо“.

(Љиљана Јоановић, мајка Јованка,
деда Стеван, прадеда Јаков)

 

(11.) „Потресена сам са јаким утисцима које носим за Београд. Жеља ми је да направимо заједничку монографију са свим фотографијама које скупимо. Жеља ми је да се чешће скупљамо, било где и било у ком саставу. Свима много хвала, да сте сви живи и здрави и дуговечни. Све вас воли Мирослава.

(Мирослава Вуњак, отац Душан,
деда Дане, прадеда Миле - Шувака)

 

(12.) „Дивно је кад упознате људе за које нисте ни знали да постоје и када проширите сопствени живот за још једну космичку димензију“.

(Татјана Филиповић, мајка Десанке,
деда Ђуро, прадеда Јаков)

(13.) „Исувише је емоција да би се пренеле на папир. Тужна сам да мој супруг Миле није ово доживео. Захвалност и честитке на организацији, а посебно на труду у изради Родослова“.

(Слободанка Хинић
супруга Милана Хинића, отац Буде,
баба Стана, прадеда Јаков)

 

(14.) „Још увек не верујем да смо се скупили! Без даха сам!“

(Радица Милетић, отац Милан,
деда Буде, прабаба Стана, чукундеда Јаков)

 

(15.) „Уживала сам у овом дану и овако величанственом скупу“.

(Вера Огурек, мајка Јованка,
деда Стеван, прадеда Јаков)

 

(16.) „Импресионирана сам дивном организацијом. Много уложеног труда се бескрајно исплатило, зато што смо се упознали и наших дедова присетили. Много вам хвала“.

(Драгослава Вуњак – Радовановић,
отац Душан, деда Дане,
прадеда МилеШувака)

 

(17.) „Пресрећна сам и ово је права храна за душу. Од данас сам још поноснија на моју фамилију Вуњак. Организација је на високом нивоу и одрађена је до перфекције“.

(Љиљана Вучковић, отац Славко,
деда Буде, прабаба Стана, чукундеда Јаков)

 

(18.) „Драги Ненаде, овај дан смо дуго чекали. Мој отац Стеван Бобић – син моје бабе Марте Вуњак – нам је увек говорио: „Дјецо, моја мајка а ваша баба се презивала Вуњак, па кад се упознате са својом генерацијом најпре провјерите ко је, одакле је, и како се неко његов презива – можда сте неки род.“ Данас, када је мој отац долазио у Зобнатицу рекао нам је, да је узбуђен и да има осећај као да иде да се види са својом мајком. Заплакали смо сви...“

(Милева – Лела Остојић, отац Стеван, баба Марта, прадеда Вајо, чукундеда Јован)

 

(19.) „Коначно сам сазнала нешто о Вуњацима, одакле је моја прабаба Стана Вуњак. Хвала свима који су допринели да данас проведем овај изузетно пријатан дан“.

(Јованка Калембер, отац Славко,
деда Буде, прабаба Стана, чукундеда Јаков)

(20.) „Идеја је одлична. Много ми је драго што сам упознала своју ширу фамилију. Видимо се ускоро...!!!“

(Сабина Јоановић, мајка Љубинка,
баба Јованка, прадеда Стеван,
чукундеда Јаков)

 

(21.) „Нека се не заборави, ко смо и одакле смо! Тврдоглави и упорни – Личани!!!“

(Весна Новичић, мајка Милица,
баба Анђелија, прадеда Дане,
чукундеда МилеШувака).

 

(22.) „Идеја, организација и презентација Родослова фамилије Вуњак на завидној је висини. Због свега тога упућујем посебну захвалност организационом одбору“

(Драган Цветковић, мајка Персида,
деда Стеван, прадеда Јаков)

 

(23.) „Данас је предиван дан, јер су се скупили Вуњаци. Одушевљен сам са одзивом свих наших рођака. Многе рођаке сам данас упознао иако сам их знао само по имену док је писан Родослов. Остварила ми се жеља да се наша деца и унучад друже и да знају којој фамилији припадају“.

(Милан Вуњак, отац Стеван,
деда Вајо, прадеда Јован)

 

(24.) „Одушевљен сам одзивом и доласком мојих рођака. Окупили смо се након скоро 350 година, да би се боље упознали и утврдили свој родбински однос. Ово је доказ да су Вуњаци били прави људи, да имају праву децу, без обзира што су се проширивали по читавом свету. Наши корени су дубоки и не могу се лако покидати. Нека Вуњаци живе и нека са поносом носе своје презиме. Нека се сви родови који потичу од Вуњака поносе својим Вуњацима, као што се и они поносе са њима. Надам се, да ћемо се за две године окупити у још већем броју, са оштампаним албумом фотографија наших предака. Ви, који сте млађи, немојте дозволити да се ова упаљена родбинска буктиња угаси. Дужни смо сви скупа да је држимо вечно разбукталу и неуништиву.

Живели Вуњаци и сви родови који потичу од Вуњака!!!

(Ненад Вуњак, отац Милан, деда Стеван, прадеда Вајо, чукундеда Јован, наврдеда Милан, аскурђел Дане, сукурђел Јово)