Драги Вуњаци,

           Скупили смо се по пети пут да се поздравимо, помешамо осмехе, доброту древне душе и ведрину духа.

           Рано јутрос нас је пробудила треперава светлост још једног пролећа, умила и зачешљала мајска роса а намирисао цвет опојног јасмина. Спремни смо били за пут у равницу, кроз поља ражи и жита до салаша на Палићу.

           Овај салаш, данас је наше прадедовско личко двориште које отвара своју капију свим потомцима лозе Вуњака.

           Дуго смо ишчекивали овај сусрет. Питали се да ли ће га бити, да ли ћемо се препознати?

           Али, ево ту смо! Знамо се: из родослова, из прича, из песме оне наше... завичајне.

           Ово је прилика да се сетимо свих драгих људи који више нису међу нама и да уједно упознамо најмлађи нараштај.

           И као што рече мудрац: лепа личност и мудра мисао се рађају само у разговору. Зато окренимо леђа бригама и болести, будимо млади и духом и телом, прекорачимо властиту сенку и започнимо велико личко прело...

           А кад се запале панонски сокаци и језеро крене да тоне у сумрак понесимо са овог места рођацима, који данас нису могли да дођу, поздраве, топле попут осунчане бачке земље, а лековите попут нане и белог слеза.

            Живи и здрави били Вуњаци до следећег сусрета!

Др Жељка Вуњак