Драган Цветковић

Драган Цветковић, од мајке Персиде, деде Стевана и прадеде Јакова, привржен мајчиној фамилији, један је од најпреданијих сарадника на изради родослова фамилије Вуњак . Помно прати животе чланова фамилије и његова песничка струна често затрепери како би саопштила рођацима неки догађај или нечији успех.

Фамилија Вуњака

Порекло Вуњака у Лици датира од пре три и по века,
Лика им је домовина, животна средина и главна река;
Економски разлози условили су племенски начин живота,
Мање би здравља било без „вуња“ и „биљца“ да их омота,
Естетско-климатски разлог: личка капа главе заштита.
Вуна се производила бављење овчарством, траве је било,
У Главној кући, крај огњишта заједнички се јело и пило;
Њихова крсна слава, Свети Јован, заједничка свима је била,
А рада тада мање је било, крчене су шуме, јер снег је сила.
Крушке су им, често уз шљиве, врло омиљено воће било,
А деца су им се рађала често у јесен, кад би се мање радило.
Животни услови довели су до расејања по земљи и свуд по свету,
Ишли су Вуњаци у Војводину, Америку, Аустралију... по Тибету,
Ваљда ће се и враћати у прапостојбину Полимја и Потарја
И увек ће се обилно радовати зближавању својих синова и снаја.

„Ој пјевај мала и на крају врисни,
нека знају да смо једне мисли“.

„Вуња“ – густо плетени дугачки џемпер са извученим влакнима вуне са спољне стране (како би се киша сливала).
„Биљац“ – дебели плетени вунени прекривач са извученим влакнима вуне са спољашне стране.

С к а м и ј а

Скамија је илегални београдски лист, чуван на тавану, близу ''Липов лада'',
Који је подржавала тетка Деса Вуњак, још к'ад је била млада;  
А време неумитно тече, Љуба Вуњак животу ''Скамије'' се нада,
Мимица и Љика настојаће да ''Скамија'' делом у ''Политици'' буде сада.
И ако то у садашњим условима још није сигурно да ће бити и када!
Једно је сигурно: да фамилија не заборавља ''Скамију'' и неће никада!!
А нада у васкрснуће ''Скамије'' постоји у нама сада.

Б е о г р а д

Београд, ил' стари Сингидунум размештен је на пет маркантних брегова,
Е то је некад, у Турско доба, био град са исто толико бегова;
О њима се може говорити и овако: Калемегдану, Врачару, Пашином и      Бановом брду и Звездари.
Главно узвишење је планина Авала, чија је висина и преко петсто метара.
Реке, које кроз њега пролазе, Дунав и Сава, поред Волге, које зна Европа      стара.
Архаичан период познат је на основу ископине код „Вајфертове пиваре“, где      је Скадарлија стара.
Доказано је ту присуство костију човекове лобање и мамута, значи: петсто      векова стара.