PIJACA “STARI ĐERAM”

U našem detinjstvu i odrastanju postojale su tri važne tačke u magičnom trouglu naših života. Taj mali, dečji mikrokosmos činile su, prvo ulica Čučuk Stanina, gde smo se rodili, igrali i provodili slobodno vreme. Drugo važno mesto je susedna ulica Jagićeva, u kojoj je bila smeštena osnovna škola Filip Višnjić, naš hram znanja, kroz koji smo svi prošli. A treća volšebna tačka je bila pijaca STARI DJERAM, za koju smo mnogo kasnije shvatili koliki je značaj imala za nas.

Jedna od najstarijih u gradu, smeštena tik uz Bulevar, priljubljena i srasla kao cvet uz moćnu stabljiku, odoleva i traje vekovima. Od svog nastanka, kažu još iz vremena Turaka pa sve do danas, nesebično je darivala svoje raznolike plodove. Za okolne stanovnike, uvek je bila bogata, raskošna bašta, prava riznica zdravlja.

 Život na pijaci je posebna priča. Lepeza boja, oblika i mirisa, šarenoliki milje, koji mami i nidi svoje plodove. Posebna vrsta solidarnosti, kao nepisano pravilo, važi i danas među prodavcima. Ako neko nema celer ili ren, uputiće vas kod onog ko to ima.

 Naše mame su se odlično snalazile u tom vrtnom lavirintu. Svaka je imala svog prodavca za određenu robu. Tačno se znalo gde se kupuje sir, gde zelen, jaja ili voće i u kojoj mesari su najbolje šnicle.

Đeram pijaca nas je othranila, pa i danas, iako sam se odavno iselila iz tog kraja, rado odem i svratim za neki proizvod. I svaki put je to kao poseta starom, dobro znanom prijatelju.

U nekom zapisu naišla sam na interesantan podatak kako je nastala reč PILJAR. Iz vremena kad se pijaca formirala i počinjala sa radom, prodavci su bili seljaci, proizvođači, a bilo je i onih koji su kao trgovci, preprodavci, tuđu robu kupljenu jeftinije, prodavali nešto skuplje, i to im je bio izvor prihoda. Oni su dobili naziv piljar i to se zadržalo i do danas. 

Zanimljivo je kako je pijaca dobila ime. Postoje dve verzije legende. Prva je da je tu negde postojao bunar sa đermom, koji je postao obeležje tog dela grada. A druga je da je na prilazu pijaci bila postavljena rampa, kao carina. Seljaci iz okolnih sela, pretežno iz pravca Smedereva, donosili su svoje proizvode i posle pregleda namirnica, naplate takse i dozvoljenog prolaza, podizala se rampa. I tako, podižući se i spuštajući, podsećala je na đeram bunara. Bez obzira koja je verzija tačna, ime ĐERAM ostaje i odoleva vremenu.

           Narod je svojom mudrošću nadenuo ime pijaci i celom kraju i ostavio je u nasleđe pokolenjima.

 Beograd, 4.februar  2017.

Slike: Foto-Mimica
	Mira Racić Mirčevski