ТОДОР ЖИКИЋ

 

 

 

Маске

Од вајкада знамо ти лик
маско! Скриваш одлуке зле.          
Под моћном заштитом твојом
врше се намере све.

Окриље црног ти плашта
скрива нам жеље и ћуди,
похлепу, завист и мисли.
Под тобом  „добри“ су људи.

Гомиле с маском на лицу
промичу кроз живот цео,
на земљи нема никог
ко тебе не би хтео.

За сваку прилику имаш
узорак леп   -  сјајним лаком.
Ко жели да мења лице
дариваш га маском сваком.

Млађани, навуку маску
љубавну, кад небу вину,
тек брак им познаде лице
маску кад с`њега скину.

Државник мудросну бира
- говор се под њоме ори, -
речи су снажне само
кад мудра маска збори.

Покорне маске су добре
желиш ли милости стећи,
њоме се користи онај
гмизати ко зна пузећи.

Навуци љубазну маску
лаган ће ти живот бити,
на дугом земаљском путу
она те сигурно штити.

Племениту маску носи
лекар, тешке болне лечи,
улива храброст и веру,
утеху пружају речи.

Све саме маске на свету,
нигде човека прави лик!
Једино истина никад
не мења свој облик.

(Из књиге Без маске,  Београд, 1976)