DESET GODINA OD SMRTI JARE RIBNIKAR

-jedne od 100 izuzetnih žena Srbije 20. i 21. veka-*

Jara Ribnikar  je ime dobila po svom stricu koga je njen otac Emil Hajek obožavao, ali je ovaj violinista umro mlad od tuberkuloze. Emil je bio  pijanista i univerzitetski profesor, došao je iz Češke u Beograd da bi odmah bio postavljen za direktora muzičke škole Stanković. Majku lepoticu Jara  je rano izgubila, a oca je obožavala. On je bio njen apsolutni idol. Majka je Jari, još kao devojčici, govorila da nije lepa i da će morati da se potrudi da bude mnogo pametna. A otac joj je, onako sitnoj i malenoj, govorio da mora dva puta da uđe na vrata da bi je ljudi primetili. Jara je, ipak, bez kompleksa rasla i nalazila sebi mesto u društvu.

Upoznala je za života slavnog kompozitora Sergeja Prokofjeva i mnoge značajne ljude iz sveta politike i kulture – književnike Miroslava Krležu i Ivu Andrića, slikara Petra Dobrovića… Prvi put se srela sa Josipom Brozom Titom 1939. godine u Zagrebu, a potom su se često viđali.

Jarin muž Vladislav bio je unuk Slovenca Franje Ribnikara i sa njim je dobila sina Darka koji je bio ugledni jugoslovenski novinar, i ćerku Vladislavu koja je stekla uspešnu univerzitetsku karijeru. Vladislav je bio vlasnik dnevnog lista Politika i veoma blizak rukovodstvu jugoslovenskih komunista, a u njegovoj kući u elitnom beogradskom naselju Dedinje, Josip Broz Tito je sa saradnicima doneo odluku o dizanju ustanka u Srbiji 1941. godine. I Jara je bila pobornik leve ideje, komunista, borac Narodnooslobodilačkog rata, iz koga je izašla kao nosilac Partizanske spomenice 1941. godine.

Prve pesme Jara je objavila pod pseudonimom Dušanka Radak. U partizanima je napisala tri pesme, jednu, Posmrtni marš, kada je umro Ivo Lola Ribar, kada su ga sahranjivali. A ona je sa Lolom bila u ratu i bili su dobri prijatelji. Njeno prvo značajno delo bio je roman Jan Nepomucki, autobiografska priča inspirsana životom njenog oca, u kome govori o sudbini umetnika, muzičara. Ivo Andrić joj je svojevremeno rekao da prozni pisac uvek ima šta da radi i mora da radi svakog dana. Ona nije imala tu disciplinu kao slavni nobelovac, jer je pisala kad joj se piše, kad je imala inspiraciju i želju da piše. A pisala je priče, novele, desetak romana…

Veliku pažnju javnosti izazvali su Jarinih pet tomova memoarske proze pod nazivom  Život i priče. Objavljivala ih je od 1979. do 1991. godine i te stranice predstavljaju dragoceno svedočanstvo o vremenu pre, za vreme i posle Drugog svetskog rata. Posebno je značajno što je u tom pregledu događaja o kojima je svedočila, Jara Ribnikar oslikavala i ljude koji su pripadali intelektualnoj i političkoj eliti toga vremena, kao što je otkrivala i intimne detalje iz svog  bračnog života.

Jara Ribnikar  (1912-2007)  je bila  prvi predsednik obnovljenog srpskog PEN centra, prevodila je sa engleskog, nemačkog, ruskog, francuskog  i sa maternjeg, češkog jezika. Književni kritičar i profesor na Katedri za srpsku književnost Mihajlo Pantić rekao je za Jaru da je ona “jedna od prvih spisateljica u srpskoj književnosti koja je u svom obimnom opusu zasnovala ono što će se decenijama kasnije pojaviti pod nazivom žensko pismo.”

Ova književnica je poslednjih godina svog života bila veliki zagovornik transcedentalne meditacije, kao levičarka je podržavala partiju JUL, a govorila je još da je Srpkinja pravoslavne vere. Njen sestrić je bio čehoslovački  ministar sposljnih poslova Jirži Dinstbir.

*СТАНКОВИЋ, Радмила

Izuzetne žene Srbije : XX-XXI vek = Exceptional Women of Serbia : XX-XXI century / [autori, authors Radmila Stanković, Neda Todorović ; prevod, translation Alice Copple Tošić]. - Beograd : Zepter Book World, 2016 (Beograd : Publikum). - 236 str.: portreti ; 30 cm. - (Biblioteka Posebna izdanja / [Zepter Book World] = Library Special Edition / [Zepter Book World]) (Edicija Druga strana istorije = Series The Other Side of History; knj. 1)
Uporedo srp. tekst i engl. prevod. - Podaci o autorkama preuzeti iz kolofona. - Tekst štampan dvostubačno. - Tiraž 1.000. - O autorima: str. 228-229. - Napomene i bibliografske reference uz tekst. - Bibliografija: str. 230-231.
ISBN 978-86-7494-134-8
929-055.2(497.11)"19/20"
COBISS.SR-ID 223047180


Radmila Stanković