НА ТРАГУ СВЕТЛОСТИ

 

Оливера Шестаков објавила је трећу књигу песама под називом НА ТРАГУ СВЕТЛОСТИ  у издању Удружења писаца Поета, и промовисала је на Сајму књига у Београду 2016.
Корице књиге, илустрације и прелом урадила је Естер Зајми Милентијевић, професор на Факултету уметности у Приштини, а која предаје припрему књиге за штампу и графички дизајн. За илустрацију књиге изабран је мотив сове – симбола мудрости која доноси мир, тако потребан једном ствараоцу.

 

С Н О В И Ђ Е Њ А

  
 

У сан ми дођи ноћи ове,
кад нас тмина у поноре
најдубље позове.
Подсети ме како је то
кад се воли,
јер једино у сновима
љубав не боли.

Понеси вино црвено
и шаку бадема,
нежност у прстима
и благост у очима.

Напиши ми песму љубавну,
па ми кажи у сну риме,
у поглед ми уплови,
на уснама биће ми
само твоје име.

Месец сјајни, сребром ткани
нек нас поспе седефом
док по небу блуди,
само он сме да нас
загрљене, из сна,
пробуди.

08. јануар 2016.г.
јутро после Божића

    
         
 
МАРИНА ЦВЕТАЈЕВА   /1892. - 1941. г./
  
 

 

Усамљена,
Заборављена,
Остављена,
Сама са својим песмама,
у свету рима,
Једна је Марина.

Нигде није било
твоје бисте, ни похвале,
ни слике, песникињо,
душе чисте.

Ти, што љубав
познајеш по болу
дуж целог тела
и даљини,
блиска за све,
болна, као уздах
у туђини.

Поетесо руска,
што сребром сјајиш
сваког трена,
што све примаш,
а стоструко дајеш,
сињега си мора пена.

Ти, што се не бојиш
ни црне земље,
ни беле хартије,
Русија би била мања
да твојих песама није.

Борисе, пријатељу искрени,
почивај у миру,
претешко је било
њено бреме,
а лепоту риме
у незаборав
уписало је време.

Марина, руска земља, непрегледна,
твој гроб зна и скрива, клети,
оно што си само хтела,
у том болном судњем часу,
било је - умрети.

  
  23. јануар 2016.г.      

 

Збирке песама НА ТРАГУ СВЕТЛОСТИ Оливере Шестаков

- р е ц е н з и ј а -

Поштовани читаоци,
Први стихови које будете читали повешће Вас Галеријом Оливерине душе.

Осетићете топлину љубави, нежност боја и дах времена, које је на чудесан начин успела да ослика, растварајући емоције попут акварела.

Посматраћете, чудити се и уживати пред призорима јединствене лепоте, достојне само способних да безусловно воле. Њени стихови пркосе земаљским силама, воздижу се и лете, успевајући да непромењене слике снова донесу на јаву.

Свесна пролазности допушта емоцијама да се рађају сваког дана, нове, невине и блистиве, грлећи свет око себе. Плови небом, виноградима и пољима сунцокрета, и попут Алисе у Земљи чуда, игра се са огледалом. Савладава сету и раствара границе. Примећује бол попут источњачких мистика, допуштајући да постоји, а да ни мало на њу не утиче. Не заборавља, али опрашта, у духу Јевађеља које вертикално, већ хиљадама година, повезује њене претке. О, како би само поносни били, да знају да су њихове душе сједињене са њеном и да певају, не марећи, као ни они што нису, за тешкоће времена!

Бира, шали се, демистификује благо и осликава звезде, вољени град, реке и обале. Препознаје љубав у погледу и несебично је даје свима и свему. Лута, чезне, чита и љуби. Пева Белом Милешевском Анђелу, радује се Божићним звонима и диви ретким, а на жалост, готово заборављеним песницима. Своје узоре налази у њиховим делима претварајући их у хлеб њен и наш насушни.

Своје пријатеље грли стиховима писаним у акростиху, наглашавајући посебност и лепоту.

Поштовани читаоци, Збирка поезије “На трагу светлости”, писана емоцијама рођеним из чистог срца је најлепши дар и водич свима који плове водама живота.

Уверен сам да ћете уживати, учити и дивити се.

Ја заиста јесам!

                                                Мирослав Љ. Ранковић, писац и сликар