Утопио се поп што није руку дао

Укрцају се у један чун пет шест простака и један поп да се превезу преко једне ријеке илити блата, док та један мах пухне жестоки вјетар и изврне се чун те сви у блато. По срећи сви су знали пливати до самога попа, док начну се топити, те се сваки од њих ухвати за чун и преплију на другу страну.

Кад се врате кући, кажу и попадији све како је било, и да се поп без памети и без потребе утопио. Стане у сав плач попадија кукати као коме је невоља, пак их запита:

"Како се утопи?"

А они јој одговоре:

"Кад се изврну чун, и ми сви у воду панусмо, сви једногрлице завикасмо:
"Дај попе руку! дај попе руку!" и он могаше ласно дати тек да хоћаше, ма не даде и у толико се утопи.

"Знам ја кукава кукавица" рече попадија "да је тако, ма да сте му завикали: "На, попе, руку, хоћаше скапулати, јер је вазда (тешко мене!) научио узимати, а не давати."

Сељанин и господар

Опотреби један сељанин, који пошто је све своје очинство распросуо, склони се да иде код којега богаташа службу тражити, и нађе једнога богата но при том простака, а замоли га, да би га на службу примио, и богати одговори му:

"Ја оћу, но какав занат умијеш?" Сељанин одговори:

"Ја кувати, ја пећи на толико начина." Богаташ га на то запита:

"А да колико би ми узео на годину плате?" Сељанин одговори:

"Дванаест цекина на годину и да ме раниш и обукујеш."

Богаташу се врло цијене учини, па на то пристане и прими га у своју кућу. Сјутрадан у јутру дигле се све остале слуге, чељад од куће, па и сами господар, а новога нашег најамника нема, док около самога подна иде господар расрђен да га зове, куцне му на врата ђе је спавати пошао, и он му отвори. Кад га нађе да се дигао из постеље и онако гола ђе сједи, зачуди се пак му рече:

"Тако ли се служи?" А он му одговори:

"Господине! Ја те од јутрошњега јутра све овако чекам, како смо се и погодили."

"А како смо се погодили?" рече господар.

"Да ме раниш и обукујеш", одговори слуга "пак сам те чекао, кад ћеш доћи да ме обучеш."