Књижевни полетарци

Овом приликом објављујемо рад Миле Мирчевски, талентоване ученице 5. разреда основне школе „Младост“ у Новом Београду. Ношена на крилима маште и користећи деци познату шему бајки написала је причу о својој љубимици маци Мари.

 

 

 

 

11.12.2015.

Школски рад
„ У ШУМИ ЧУДА“

Некада давно иза седам гора и седам мора мора постoјало је једно краљевство у коме су живели краљ, краљица и њихова кћерка Луна.

Луна је била веома љубазна, лепа и послушна принцеза. Краљ и Краљица су мислили да не постоји боље дете. Принцеза је израсла у једну лепу девојку. За свој 13. рођендан добила је једну мацу. Назвала ју је Мара. Њих две су се играле по цео дан. Биле су најбоље другарице. Једног дана Мара није била у дворцу. То се никада није десило а Луна је била тужна. Није је било ни следећег дана па је принцеза одлучила да је потражи. Дозивала ју је, певала јој је а мале маце нигде није било. Тражећи је Луна је одмакла далеко од дворца. Она није знала куда да иде па се наслонила на једно дрво и случајно је притиснула тајно дугме. Поред ње се створио пролаз. Луна се предомишљала  да ли да уђе или да настави право. Радозналост је победила и одлучила је да уђе. Пут је водио спиралним степеницама када је угледала шуму. Наставила је даље. Видела је блиставо језеро, у коме је био један лабуд. Луна је помислила да је то најлепши  лабуд кога је икад видела.  Тада је лабуд рекао да се налази у шуми чуда  где могу да се десе сва чуда, чак и да животиње говоре. Луна се мало препала пошто никад није чула да животиње говоре. Наставила је даље видевши наопачко дрвеће, цвеће од папира чак и кревете у којима су спавали јелени. Одједном је угледала поврће које шета. Помислила је да је то нешто најслађе што је икада видела али не задуго. Одједном поврће је почело да расте све више и више крећући се према њој. Принцеза се уплашила. Почела је да баца камење ка поврћу у самоодбрани. Тада се појавио змај који је почео да бљује ватру ка поврћу. Од поврћа остала је само прашина. Змај је упитаo  принцезу како је она доспела овде, а Луна му је одговорила да је ту доспела тражећи своју мацу. Змај јој је рекао да у шуми чуда живи зла вештица која је отела њену мацу и обећао је да ће јој он помоћи да је избави. Кренули су ка кућици у којој је живела вештица. Ускоро су чули Марин мјаук. Принцези је срце закуцало јаче. Ушли у кућицу и обрадовали се кад су видели Мару како седи у кавезу. Вештице није било па је змај без проблема поломиo кавез и предао Мару Луни. Принцеза је била веома срећна што опет види своју мезимицу. Изашли су а испред кућице их је сачекала вештица сва љута и бесна. Припремала се да баца чини ка њима када је Луна чула дозивање своје мајке. Пробудила се и схватила је да је све то био само сан. Тог дана Луна се није одвајала од своје Маре срећна што је она авантура била само сан.