MRVICE SREĆE

Ohridski mesec zagrlio je jezero
Srebrnim zracina
Zvezde su se kupale potpuno nage
U pobesnelim  valima
Pesak se ljubio beskrajno
Sa penušavom vodom
A čamac se njihao nežno
Kao duga devojačka kosa na vetru   
Tama noći svojom lepotom
Skrivala je boli dana
A zvuci su se smejali grohotom
Odbijajući môre života

Pored borova na obali
koračale su seni
Bešumnim korakom tajne
Skrivene u srcima
Tonovi su se lako izvijali
I leteli u vasionu
Nosili sa sobom mrvice sreće
Što su ih skupljale seni
Uspavane ptice u krošnjama drveća
ćutale su raspevanim snom
A želje su lebdele nad vodom
Poput malih svitaca

Lutalica – nenađen smisao nošen željom
valjala se u nedogled
Kao jurnjava beskrajnih talasa
Pod okrutnim bičem vetra
Melanholično su se njihale grane drveća
Nad mokrom klupom
Šumor je bio brbljanje lišća
Seni su lagano hodeći žalom
Skupljale mrvice sreće
Što su ih prosule zvezde