drvena kasikajpg.jpg
UKUSI LIKE

TRADICIJA I HRANA

Tradicija je deo kulturne baštine koja se prenosi sa generacije na generaciju. Njen najveći značaj je očuvanje identiteta jednog naroda i identiteta pojedinca kao dela toga naroda. Tradicija i običaji prodiru u  skoro sve sfere ljudskog postojanja: rodjenje, krštenje, venčanje, slava, odevanje, stanovanje, način ishrane.

Kod pojedinaca sa duboko ukorenjenim tradicionalnim vrednostima je prisutna svest o pripadnosti koja, za uzvrat, tom pojedincu pruža sigurnost i samopouzdanje i svest o sopstvenim vrednostima.

Zato, da ne bismo bili “raseljena lica” (Nikolaj Rjepnin  Miloša Crnjanskog), koja ne tragaju za domom već za sopstvenim identitetom, u zavet nam je ostavljena tradicija da je čuvamo, poštujemo  i prenosimo sa generacije na generaciju.

Iz tradicije i običaja proizilazi i način mišljenja i opažanja sveta oko sebe. Kada kažemo da je neko bistar i progresivan (Nikola Tesla) ili hrabar (Karadjordje) ili mudar i rečit (Njegoš) skoro uvek takvog pojedinca možemo da povežemo sa odredjenim narodom ili delom naroda.

Zbog toga što su se, pod pritiskom modernog doba, neki običaji menjali ili modifikovali, nosioci tradicije nekada ne prepoznaju tesnu vezu izmedju “onoga nekada” i “ovoga sada”. Suština je da su ljudske potrebe ostale iste i da je način zadovoljavanja tih potrteba isti po suštini a, samo donekle, različit po formi.

Ako se za primer uzme samo aspekt ishrane, jasno je da je ishrana naših predaka tradicionalno bila skromna i veoma često oskudna. Ljudi su se hranili onim što su, u datom podneblju, mogli sami da proizvedu. Tako, na primer, i ne znajući ništa o bezglutenskoj hrani, o kojoj se danas mnogo govori, naše bake i prabake su mesile kukuruzni hleb, pravile su pitu od heljde (poznatija kao “eljdopita”), kolač od prosa sa jabukama. U ishrani su korišćeni razni šumski plodovi; kupine, maline, drenjine, divlje jagode, borovnice, razne vrste gljiva, itd. Jela su se spremala u glinenim loncima i “crepuljama”, hleb se pekao u šporetu na drva.

I danas se hrana sprema samo u nekim “modernijim” loncima i šerpama, kuva se i peče u šporetu na struju, koristi se gajeno voće i povrće. Sve više se govori o dijetalnoj ishrani koja mora da bude u skladu sa stvarnim potrebama savremenog čoveka koji se sve manje kreće, obavlja niz poslova sedeći, manje pešači, sve manje provodi vreme na otvorenom.

Znači, sve je isto, samo malo drugačije. Ono što povezuje tradicionalno i moderno su običaji, duh i osobenost naroda ili dela naroda koji se kao nevidljiva nit provlači kroz vekove.

Nostalgija za prošlim vremenima česta je tema našeg najpoznatijeg Beograđanina Duška Radovića:

„Neko je jutros obuvao cipele drškom kašike za supu, pa se odjednom setio: otkad nije pojeo ništa kuvano i toplo! U zamagljene oči navrla su mu sećanja na majku, detinjstvo, na one žute i tople supe, na one tanke, guste i slatke rezance, na svečanu zvonjavu kašika u dubokim i punim tanjirima... Rasplakao se naš sugrađanin u polumraku antrea i nekoliko vrelih suza kanulo je u davno ohlađenu i zaboravljenu kašiku.“


Ova kašika verovatno pamti tradicionalni porodični nedeljni ručak: supa od mesa i povrća, posle vadjenja mesa na jedan i povrća na drugi tanjir, zakuvaju se rezanci , skuva se sos (paradaiz, beli luk, mirodjija ili ren).  Jednostavnost za divljenje.

Vredna domaćica često umesi makovnjaču, pitu od jabuka ili oraha...

 

 

Držeći se tradicije, predstavljam vam uvek dobrodošle istovremeno i stare i danas aktuelne recepte.

Pečurke sa sirom

Pečurke isecite na listiće debljine 2 do 3 mm., propržite uz mešanje oko 4 minuta. Pred kraj prženja dodajte šnitove mladjeg umereno slanog sira. Kada sir  počne da se topi  sklonite jelo sa vatre. Preko sira možete posuti malo bibera i peršuna.

Pečurke je uvek najbolje soliti u tanjiru da ne bi puštale vodu.

Ovako ukusan obrok a jednostavno spremljen šteta je ne probati.

Pilav ili rižoto sa piletinom

- Glavicu luka, iseckanu, propržite na malo ulja i dodajte 2-3 šargarepe sečene na krupne kolutove, osolite, dodajte šoljicu vode i dinstajte 15 minuta.
- Ubacite 500 gr. piletine, par listova lorbera, šoljicu vode i dinstajte pola sata.
- Šolju, veću od bele kafe pirinča operite i stavite preko piletine uz dodavanje tri šolje vode i pustite da vri 10 minuta.
- Ubacite u vrelu rernu i zapecite 15-tak minuta, da malo porumeni.

 

daca1.png

Miroslava Dacić Dimitrijević