VILINA DOLINA
Manaastir Vraćevšnica
Vreo avgustovski dan protegao se nad Gružom. Kola lagano klize vijugavim seoskim drumom u potrazi za nekim lepim odmorištem; ovoga puta zaustavljaju se pred manastirom Vraćevšnica. Smešten na uzdignutoj obali reke Vraćevšnice, prikriven bujnom šumadijskom šumom, kad mu se približite manastir izranja u svoj svojoj lepoti. Dok smo se približavali uređenom parkiralištu videli smo par monahinja kako vredno rade u polju. Ušli smo u manastirsko dvorište gde nas je dočekalo raskošno cveće, uređenost i mir. U susret nam je dolazila mlada monahinja, osetili smo da smo dobrodošli namernici.
Sa desne strane manastirske kapije nalazio se dugačak sto sa drvenim klupama, a malo dalje videla su se otvorena vrata manastirskog podruma sa uredno poređanim drvenim okovanim buradima u kojima se čuva manastirsko vino i posude sa nadaleko čuvenim medom. Monahinja nas je pozvala da sednemo, posluženi smo hladnom vodom sa obližnjeg izvora i nezaobilaznim medom. I priča je počela.
Kako to obično biva ime manastira prati legenda vezana za najznačajniji događaj u istoriji srpskog naroda – Kosovski boj. Vojvoda Milutin Postupović je, polazeći na Kosovo, poveo i svog mlađeg sina Radiča. Uoči polaska, Radič se pomolio svom zaštitniku – svetom Đorđu i obećao da će sazidati crkvu ako se živ i zdrav vrati kući. Vratio se, sagradio manastir i dao mu ime Vraćevšnica.
Manastir je sazidan 1428., rušen, paljen, doziđivan i obnavljan. U prostranom dvorištu manastira smestila su se tri konaka iz različitih istorijskih perioda i crkva svetog Đorđa kraj koje je grob Baba Višnje, majke kneza Miloša, kojoj je 1901. podignut i spomenik.
Manastir je kroz burnu srpsku istoriju bio svedok mnogih događaja. Tu su se sastajali srpski velikani u vreme Prvog i Drugog srpskog ustanka, bile su skupštine i dogovori, 1805. godine monasi su iz manastira Studenice doneli mošti Stevana Prvovenčanog koje su u manastiru Vraćevšnica ostale do 1813. Zabeležen je i boravak Đure Jakšića koji je u Vraćevšnici provodio letnji raspust kao gost-nastavnik kragujevačke gimnazije, a čuvaju se i vredni portreti koje je slikao i poklonio manastiru. Vraćevšnica je bio muški manastir do 1935. g. od kada je postao ženski.
Mlada monahinja, naš vodič, povela nas je u manastirsku crkvu, neveliku jednobrodnu građevinu sa pravougaonom osnovom i polukružnom oltarskom apsidom na zapadnoj strani. Na istočnoj strani crkve je priprata, iznad koje je zvonik. Crkva je spolja obložena žućkastim kamenom, a ispod strehe se nalazi venac lukova u plitkom reljefu. Unutrašnjost crkve oslikana je freskama i naš vodič nam je vrlo iscrpno i jezički bogato, sa beogradskim naglaskom, tumačila pojedine freske. Prisustvovali smo jednom autentičnom času istorije srpske srednjovekovne umetnosti.
Posetili smo i malu izložbenu prostoriju manastirske riznice koja čuva vredne tragove prošlosti: bogoslužbene knjige ukrašene gravurama u tehnici drvoreza ili bakroreza, slike, ikone, tekstilne i metalne predmete prošlih vremena. Vraćevšnica je najviše darivana u periodu Drugog srpskog ustanka. I danas se čuvaju delovi odeće prvog mitropolita obnovljene Srbije, a među brojnim poklonima članova dinastije Obrenovića izdvaja se dar kneginje Ljubice – celokupno „odjejanije“ mitropolitovo od zlatnotkanog brokata sa vezom od srme. Tu je autentični putir, kadionica i druga oprema kojom se iguman svakodnevno služio, tu je i originalni Takovski krst, upravo onaj koji su ustanici celivali uoči Ustanka i koji je ovekovečen na poznatnom platnu Paje Jovanovića. Može se videti autentični nameštaj članova porodice Obrenovića; veliki gvozdeni krevet kneza Miloša i raskošni salon kralja Aleksandra i kraljice Drage (salon čine kabinet, dve fotelje, dve visoke stolice, dve obične stolice i dva stočića; ceo je izrađen od orahovine i ukrašen duborezom, a utisnute su i oznake dinastije).
Čuli smo i priču o srpskoj „princezi na zrnu graška“. U drugoj polovini 19. veka planirana je bila poseta kraljice Natalije Gruži. Zbog lošeg vremena i još lošijih puteva, supruga kralja Milana Obrenovića koja se nije osećala dobro, rešila je da odustane od ovog puta. Narod je, međutim, želeći da ugosti svoju kraljicu, našao originalno rešenje; predanje kaže da su žene na put iznosile šta su imale – slamarice, ćilime, jastuke i drugu posteljinu, popunjavale rupe na drumu kako bi se kraljičina kočija što manje truckala. Duboko dirnuta ovom brigom kraljica Natalija je u znak zahvalnosti poklonila veliko ogledalo sa zlatnim ramom koje se i danas čuva u manastirskoj riznici.
Dragocenu biblioteku manastira, nažalost, nismo videli. Možda nekom drugom prilikom... kad nas put ponovo nanese...
Udahnuli smo ponovo svež šumski vazduh, kupili brojanice i brošuru o manastiru Vraćevšnici, pozdravili se sa našom ljubaznom domaćicom i izašli kroz manastirsku kapiju. Upravo su se parkirala kola sa beogradskom registracijom.
Selo Vraćevšnica nalazi se nedaleko od manastira. Pošli smo da vidimo gde živi i stvara DOBRICA ERIĆ. Videli smo ga za trenutak na tremu u čakširama, platnenoj košulji, sa rasčupanom sedom kosom i sedom bradom. Ovaj čuveni savremeni srpski književnik, čarobnjak zaboravljene reči koje izvlači iz ogromne srpske jezičke baštine, na originalan i zanimljiv način svedoči o životu na šumadijskom i srpskom tlu. Pesnik, prozni i dramski pisac, lirski zdravičar Gruže, slikar prirode, sela, detinjstva i ljubavi, postao je nezaobilazan u antologijama i udžbenicima književnosti. Na javnim nastupima, na večerima poezije Dobrica Erić svoje pesme ne čita, on ih govori, jer ih gotovo sve zna napamet Uvek obučen u šumadijsku nošnju, sa neizbežnom šajkačom, impresionira svojom markantnom pojavom.
Na nebu su se pojavila tamna svetla sumraka, sunčev disk je lagano crveneo i tražio brdo iza koga će se sakriti. Prašnjavi seoski put ostajao je za nama, a sa njim i manastir postajao je sve manji gubeći se u zelenoj šumovitoj dolini reke Vraćevšnice. Sumrak je donosio onu nestvarnu, natprirodnu draž kada priroda postaje bajkovita. Napuštali smo lagano vilinu dolnu dok nas je Dobricina pesma dozivala u neku davnu vanvremenost.
| Vilina dolina | |
Usred gaja: livadica, Nad njom lebdi izmaglica Pod jasikom trepetljikom Žuboreći vodom pitkom Tu dolazi jedna baka Pije vode sa brzaka Po ceo dan bere cveće A uveče kući kreće |
 |
| (Dobrica Erić) | Tatjana Filipović Radulaški |