БУКЛИЈА

Плоска, буклија или чутура je ручно рађена дрвена посуда за ракију, са посебнoм наменoм и посебним местом у кући. Oвај предмет и данас заузима истакнуто место у свадбеним обичајима. Буклија се напуни  ракијом, окити цвећем и свадбарским пешкирима и позивар креће од куће до куће да позива родбину, комшије и пријатеље на свадбу, домаћин  сачекuje позивара и његове пратиоце, размењују  се здравице, огласи весеље и позове на славље. Домаћин отпије из буклије и наздрави, што значи да је прихватио позив. Буклија се допуни ракијом и позивар иде даље.

Старији вид овог обичаја био је одређенији. Кума позива младожењин отац лично и нуди му буклију да отпије. Кум благослови младенце и окити буклију  цвећем, пешкиром и парама. Кум и младожењин отац заједно поломе погачу и свако узме свој део, затим седну да се договоре.

У неким крајевима буклијом се звала чутура коју су коњаници носили обешену о ремен преко рамена, а у којој се носила ракија, али и вода или вино.

Чутура или плоска је један од традиционалних симбола народне  културе српског народа, али има је и у хрватској фолклорној баштини.

Буклију чинe балон за ракију окован месинганим обручем и грљак. Балон, најважнији део плоске, израђен је из три дела: дрвеног прстена око кога су месингани обручеви и два дна изрезбарена различитим мотивима. Делови су састављени посебном техником сушења дрвета (свака плоска се суши најмање једну годину), без употребе лепка или неког другог фиксатива.

Са обе стране чутуре  угравирани су  национални и верски мотиви (грб, светитељи и сл.) али и мотиви везани за сеоски живот и пољопривреду, а неретко се и име власника нађе на одређеном делу плоске.