PORODIČNO STABLO                   

Preci su naši
razgranato korenje
što ponire duboko                    
u majku zemlju
i grana se lako
sve više i dublje
sve dublje i više

Potomci su naši
zelene treperave liske
i rascvetali cvetovi
koje i najmanji lahor
na svojim krilima
može odneti daleko
u čudan nepoznat kraj

A mi sami smo stablo
što je međ’ zemljom i nebom
međ’ onim nekad i onim sutra
i što kao živi putokaz
između predaka i potomaka
neguje  i čuva želje
i prenosi večne snove

A svi mi smo zajedno
jedno porodično stablo
lepo, veliko, napredno
kome snagu i životnost
beskrajno svako od nas
daruje svojim životom
i svojom bogatom dušom.

16. februar, 2016.

Tatjana Filipović Radulaški