Престала је борба – оружје се хлади,
живи се скупљају код шаторских крила.
Јунаци са Цера – победници храбри!
Смрт је ове ноћи – берићетна била.

Поветарац скупља у студеној ноћи
јеку умирућих – у небо је шаље.
Тихи шапат, вапај: побратиме, друже,
ти си лакше рањен, ти ћеш кући доћи.

Крај Мораве наше сеоце ми стоји,
тамо ми је кућа, одраст’о сам тамо,
у близини цркве, код великог храста,
у маленој кући чекају ме моји.

Добри смо земљаци - моје све познајеш,
поздрави ми жену – смртну вест јој јави,
и да ми је прошло покрај срца тане,
крварим полако, изброј'о сам дане.

Још и то јој реци: да мало имање
чува, одржава за нашега сина,
кад-кад ћу им доћи у сну, у посету,
бринућу се за њих са рајских висина.

Синчића пољуби нежно место мене.
Мој анђелак мали тешко ће да схвати
где сам то нестао – што му оца нема,
да га по имену нећу више звати.

Наше чедо мало нек' васпита тако
да Србију љуби – у њој су нам наде,
када смо сви једно – по двапут смо јачи...
српска груда наша гаји нове снаге.

Српски народ иде сада правој мети.
Изгинусмо много у неравном боју,
ал''слободе нема без жртава тешких,
за будућност бољу није тешко мрети.

Сјај логорских ватри осветљава поља,
једна хумка никла, један јунак мање...
Са небеског свода звезда једна мала
сва се усијала и на земљу пала.

The combat has ceased-the armament is cooling
The living are settling beneath the tent wings
The heroes from Battle – the brave victors!
On this night fruitful was death.

In the cold night the breeze is gathering,
carrying to Heaven – the moan of the dying. 
A quiet whisper, a cry: “Brother, friend,
your wounds are lighter, home you will be going.

We are good compatriots – you know all of mine,
send my love to my wife, tell her death has arrived
a bullet has gone by my heart,
tell her I’m bleeding, and my days are few.

Kiss my small son tendery for me.
My little angel will not really understand
wherw I have gone – why his father is not there,
that I will no longer call him by name.”

The glow of bonifires sheds light upon fields,
a grave has sprouted, a hero less...
A small star on the horizont
glowed bright – and down to Earth it fell.

Diploma Nacionalne biblioteke
za  poeziju dodeljena je Todoru Žikiću
posthumno 1997. 

Theodor Zikic