Сујета  -  Таштина

 - из књиге Карактер човека -

Сујета потиче из нашег живoтног нагона. Животни нагон нас подстиче не само да живимо него и да своју личност што више испољимо, изразимо, и то не само за живота већ - по могућству – и после смрти. Човек жели не само да живи, већ да дође и до изражаја, па се труди да оствари неко своје животно дело трајне вредности које ће користити ближим и даљим потомцима, а не само савременицима.

Често се дешава да појединци иду испред свог времена па их савременици не схвате довољно или их уопште не разумеју, те остану незапажени од савремене јавности. Њих открију тек следећи нараштаји и тада „оживе“ и наставе – поново -  да живе са њима. Ови људи су прави носиоци прогреса, јер иду испред свих, крчећи нове путеве човечанству.  (Тесла)

Већина људи иде животним стазама својих предака, известан број се држи савремених друмова, а само ретки појединци – носиоци прогреса -  крче путеве кроз непознате крајеве.

Ови су прави ствараоци. Код ових људи се не би смело рећи да је сујета јако изражена, већ обратно, она је потиснута од савремених збивања и изражена је више у жељи да човека што дуже одржи у животу макар и међу потомцима, јер ко живи са нараштајима тај живи вечно.

Налазимо да је безвредно оно дело кога савременици хвале а нараштаји одбацују. „Синови наши судије наше“.

У наведеном случају сујета се јавља у позитивном виду као корисна, за разлику од разорних сујета којих има више врсти, од којих ћемо споменути само опште познате – свакидашње, као: сујета која проистиче од телесне лепоте и видно је изражена како код лепих жена тако и код мушкараца. Па и оне које природа није обдарила физичком лепотом, сујета својом великом моћи немилосрдно гони да се користе свим вештачким срестима која им козметика обилато пружа, како би своју спољашност истакле у што лепшем и привлачнијем облику. На овоме почива велика и апсолутна владавина моде, којој не могу да одоле ни најинтелигентији. Помодарке ће се радије одрећи много чега потребнијег за живот у корист моде, без обзира на старост и друштвени положај.

Човек у животу тражи срећу кроз разна задовољства  међу којима је љубав на првом месту. Физичка лепота засени – заслепи јединку, па није у стању да расуди да ли дотична особа – сем физичких дражи – има позитивних душевних врлина, које су у  животу од пресудног значаја. Физичка лепота је пролазна а душевна је доживотна. На физички изглед жене човек се временом навикне – без обзира да ли је лепа или ружна,  али не и на њену ћуд  која је врло промeнљива. Добра и племенита жена је као сладак напитак – шећер се у њему не види.

Има лекара који заљубљеност у физичку лепоту сматрају врстом лудила, које пролази заједно са страшћу. Према томе лепота је релативна ствар. Праву срећу нам пружа само она жена која у себи обједињује како физичку тако и душевну лепоту. Ове жене су врло ретке баш као и лутријске премије – добија је само један.

У сујету спада и осећање поноса, који је код свих људи јако развијен па се може рећи да је сваки човек поносан на нешто. Једни су поносни на свој физички изглед, други на своју снагу, трећи на спортски успех, на одело, ауто, коња, порекло, богаство, друштвени положај и на сто других разних ствари. Свако жели да се представи као личност више него што је. Из овога се постепено развија снобовско-грандоманска манија са трагикомичним свршетком. Друштво је препуно оваквих јединки.

Literatura:
Gordon V. Olport: Sklop i razvoj ličnosti
Dr. Nikola Rot:  Psihologija ličnosti
B. G. Ananjjev: Vaspitanje karaktera učenika
E. H. Koblišek: Nauka o uspehu
Žil Pajo: Vaspitanje volje
                Intelektualni rad i volja
                Veština biti čovek
Samuil Smajls: Karakter
Szitnyal Elek: Problemi životne filozofije
Džon Lobok: Zadovoljstva u životu
Schopenhauer: Das Welet als Wille und Vorstellung
E. Harmann: Das Unbewuste in der Philosophie
W. Ostwald:Vorlesungen uber Naturphilosophie
Metschnikoff: Uber die Natur des Mencshen
Bohm Karolj: Az ember es vilaga

Тодор Т. Жикић