Narodne mudrosti o ČOVEKU

Čeljade na svetu, kap na listu.

Koliko je od zemlje do neba, toliko je od nečoveka do čoveka.

Drvo je drvo, kam je kam, a čovek je i drvo i kam

Drvo bez grane i čovek bez mane — ne mogu biti.

Vino od loze, mleko od koze, čovek od čoveka.

Orao se uvek na visine vije.

Životinje su šarene spolja, ljudi iznutra.

Nije čovek što se mni, nego što ga drugi ocene.

Što čovek više živi, više i zna.

Čovek bez zanata kao kuća bez hajata.

Po delu se čovek poznaje.

Čovek bez poroka nije čovek.

Teško je čoveka naći, a lako poznati.

Muka je do čoveka doći, a od njega ti je lako.

Dobru čoveku sve dobro stoji.

Smrti se ne boj, no zla čoveka!

Zlu čoveku svak je dužan.

Čovek je čoveku il’ anđeo il’ đavo.

Zver zvera, ptica pticu, — čovek čoveka jede.

Ni dokrmiti stoci, ni dokrušiti ljud’ma.

Nije toliko čovek zao da se neće naći gori.

Čovek je čovjeku vuk.

Lakomac je čovek s đavolom prvobratučed.

 Čovek je tvrđi od kamena, a slabiji od jajeta.

Šteti je čovek vazda dužan.

Zlato se u vatri probira, a čovek u nesreći.

U zlu se čovek gleda kakav je.