POTEZ KIČICOM

Autoportret

Boje, slike, slikarstvo

Boje, slike, slikarstvo. Opet ću pisati o tome. Ovaj put o mom dragom, mladom, slikarskom kolegi i prijatelju Nenadu Stankoviću Neši.

Volim Nešine slike i njegov slikarski rukopis, valjda zato što je sličan mom. Inače, Neša pored slikanja voli muziku i njegova gitara nam je često, okupljanja učinila još lepšim. Neša je i sportista i eto početka ove priče.

Ode Neša na rekreativni odmor u Ivanjicu. Radoznao kakav je, obilazi okolinu i dođe do pijace u Ivanjici. Pažnju mu privuku varjače i Neša kupuje nekoliko. Ali… neobično je da mlađi čovek kupuje kuhinjske "alatke" i to privuče pažnju jedne izuzetne osobe koja, u duhu ljudi ovog kraja, zadirkujući komentariše kupovinu. Reč po reč Neša objasni da će varjače likovno obraditi i napraviti lepe suvenire za svoje drugare.

Tako je Neša upoznao Rušku, osobu od akcije, sluha, ljubavi za svoj grad. Čuvši da se Neša amaterski bavi likovnom umetnošću, da se druži sa ljudima koji dele njegova interesovanja na likovnim kolonijama, Ruška poziva Nešu da sa prijateljima, dođe u Lučane (mesto kraj Čačka) gde će oni obezbediti sve uslove za  koloniju. I ubrzo smo, nas desetak, pokupili platna, boje, dobro raspoloženje i krenuli u Lučane. Prethodno su se Neša i Ruška dogovorili o detaljima prve  likovne kolonije Lučani 2013, a  pod umetničkim rukovodstvom  magistra slikarstva  Đorđa Sekulića. Dočekali su nas divni ljudi. Udruženje aktiva žena iz Lučana nam je priredilo doček koji se ne zaboravlja. Topli, divni ljudi. Družili smo se nedelju dana  i slikali u idealnim uslovima. Kao da su se utrkivali ko će nam više ugoditi. U današnje vreme veoma retka slika.  Obezbeđeno nam je bilo sve.

Slikari – Likovna kolonija, Lučani 2013.

Sve je bila njihova briga od smeštaja, ishrane, čak i opreme za slikanje.

Naši domaćini su nas zadivili ne samo idealnim uslovima za rad, već su nas vodili na krstarenje Zapadnom Moravom, u obilazak manastira Ovčarsko-Kablarske klisure, obišli smo predivnu Potpećku pećinu, etno-selo i muzej u njemu.

Zamislite kako se osećaju stvaraoci koji slikaju u Domu kulture u Lučanima, a stanovnici dolaze da ih pozdrave, gledaju, popričaju. Donose nam voće, kolače. Mališani radoznalo trče od jedne do druge slike i poneko poželi da se  pridružiu radu. Atmosfera predivna.

Glavna ličnost, izuzetna Ružica Živanovic – Ruška sa svojim “timom” koordiniše sve. Uključeni su lokalna pekara, hotel, Parohijski dom, firma Marić, brojni pojedinci a verovatno sam preskočila da pomenem neke ljude koji su nam učinili boravak nezaboravnim.

Na kraju kolonije slavlje sa živom muzikom, druženje uz igru i oproštaj. Izložba svih naših slika nastalih u Lučanima, koje ostavljamo našim ljubaznim domaćinima.

Prijateljstva su sklopljena. Telefoniramo, posećujemo se.

Sledecih godina Kolonija ide već uhodanim tokom. Dolazimo kod prijatelja.

Slike koje slede samo su mali deo opusa nastalog na našim slikarskim kolonijama u Lučanima.