VICO DARDIĆ - RAPSOD POEZIJE

Vico Dardić, je uz Raleta Damjanovića, poznat kao rapsod.
Pretrajeva decenija svojom obuzetošču kazivanja stihova. Još od studentskih dana, kada na trećoj republičkoj smotri recitatora 1971. godine u Velikoj Plani osvaja treće mesto sa pesmom Federika Garsija Lorke “Romansa mesečarka” ne prestaje da iznenadjuje svežinom izraza i da zbunjuje memorijom koja baštini hiljade naizust govorenih stihova. Održava ga, kaže, stalno otkrivanje novih neslućenih vrednosti u pesmama vrhunskih naših i svetskih pesnika. Često, na prigodnim kulturnim svečanostima, na koje ga odasvud pozivaju, i nehotično “očita” lekciju najboljim našim profesionalnim glumcima kako se kazuje poezija. To nimalo ne iznenadjuje: govorenje stihova je njegov život, njegov beg od surove svakodnevnice, njegov let u više sfere izmaštanih svetova kojih ima samo u poeziji.

Vico Dardić je danas retka biljka koja raste na ovom našem duhovnom ispoščenom tlu. Otuda je on u ovom vremenu neponovljivi rapsod, koji, već samom svojom posvećenošću, biva privlačan uzor mogućim novim zanesenjacima. Bio je uvek fascioniran pažnjom publike, i sam ju je prizivao i osvajao tokom celog svog umetničkog rapsodnog života. U jednoj emociji je rekao: “Ako je tačno, a mislim da je tačno-poeziju je lakše pisati i kazivati nego je slušati. Slušaoci su, pak, najvažniji, oni su nepromenljivi. Uvek ta sjajna publika! Uvek puna dvorana - i u Velikoj Plani, a evo dešava se isto i u Užicu. Nikad takvih posvećenika poeziji kao na takmičenjima mladih recitatora Srbije. Ako bi išta trebalo da me raduje, onda je to vera u ljude koji umeju da slušaju poeziju.”

Vico Dardić je više puta bio član ocenjivačkih komisija na Republičkoj smotri, a nema mu ravnog u vodjenju programa završnih priredbi. Njegova voditeljska domišljatost bila je isprepletana mnogim napamet izgovorenim stihovima.

(Odlomak iz knjige – PESNIČE NARODA MOG Miodraga Gajića, Beograd, 2009. strana 284)

GLEDALI SMO I SLUŠALI UMESTO VAS

Tokom avgusta meseca u Beogradu su se odigravali raznovrsni kulturni dogadjaji. Velike vrućine nisu bile prepreka za sugradjane i goste da prisustvuju koncertima, uličnim filmskim projekcijama, pozorišnim predstavama, izložbama slika, video performansima i drugim oblicima umetničkog izražavanja. Manifestacije “Manakovo kulturno leto”, koju je u okviru Etnografske spomen-zbirke Hristofora Crnilovića u Manakovoj kući u ul.Gavrila Principa br. 5, dana 12.avgusta 2015., posebno mi je privukla pažnju. Naime, romantično veče poezije: “Beogradske noči, zore i dani” u izvodjenju dramskog umetnika Vica Dardića je već oko 20 časova u maloj sali, okupilo više od stotinu ljubitelja poezije. Kada je Dardić počeo nadahnuto da govori misli naših poznatih pesnika, publika je spontano prepoznala jednostavan, snažan i plemenit govor. Jasna izgovorena dikcija bez nametljive razgovetnosti odavala je mirno donesena unutrašnja osećanja i misli pesnika. Izbor pesama je bio brižljivo odabran. Čuli smo divne stihove Miroslava-Mike Antića, Milana Milišića, Radeta Drainca, Brane Petrovića, Duška Radovića i Petra Pejića. Kada je Dardić počeo da govori stihove pesme “Mila”, Djure Jakšića, čuo se hor iz publike koja je zajedno sa njim odrecitovala celu pesmu. To je bio dokaz da je pesnička reč u punoj meri živa kada je govorena i u isto vreme slušana. Svojevremeno je veliki pesnik Vladimir Majakovski rekao da u svakom stihu ima na stotine tananih, ritmičkih, metričkih i drugih aktivnih komponenti koje niko osim majstora i ništa osim glasa ne može preneti. To je uspelo Vicu Dardiću, i hvala mu.

	Nadežda Perić