God. IV, broj 9, 1. novembar 2015.

Vesti:
Svetski poznata i naša naučnica prof. dr Gordana Vunjak-Novaković predstavljena je u intervjuu Na krilima bioinženjeringa objavljenom 7. septembra 2015. u 23:44 h na II programu RTS-a sledečim rečima: ...
Događaji
Poseban dogadjaj za našu familiju su naša okupljanja, koja se po nekom ustaljenom rasporedu, dogadjaju svake druge godine sredinom maja. Ovog puta prošlo je tri godine od prethodnog, 5. skupa. Na ovogodišnjem, 6. skupu (16. maja 2015.) prvi put smo predstavili široj familiji naš časopis Skamiju onlajn! Za tako nešto zahtevno, trebalo je snage i iscrpljujućeg rada našeg tima volontera! ...
Приђите сабори верних, мудрога да штујемо Јована у песми, јер вером Богоугоди и с анђелима насеље стече, па зато му с љубављу и вапимо - приђи и стани с нама свети и отпочни светковину спомена твога. Умири свет и спаси душе наше. Тебе молимо свети приљежно за цркву верну помоли се, за коју и крв своју мученичку излио јеси...
Drago mi je da je časopis obnovljen i da se sve više uključuje u pisanje naših rodova. Nastaviti treba samo tim putem i bićemo prepoznatljivi po Skamiji. Velika hvala Mimici i Tatjani, kao i ostalim rodicama na
Predstavljamo vam
Zovem se Miloš Lješković i student sam treće godine molekularne biologije na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Osnovnu školu i gimnaziju završio sam u Beogradu. Pripadam trećoj generaciji biologa u mojoj porodici...
Krčka jedra: Doprinos očuvanju i revitalizaciji maritimnog nasljeđa Na blagdan Velike Gospe, dana 15. kolovoza, nakon posljednjeg otkucaja dvanaestog sata sa zvonika Katedrale, iz Krčke su se luke na osamnaesta po redu Krčka jedra otisnula mnoga plovila tradicijskih linija...
Pisaću o našim slikarskim kolonijama. Naša grupa amaterskih slikara od tridesetak članova, svake godine, pošetkom leta, boravi u nekom mestu na divnom grčkom moru. Krajem godine pravimo spiskove, dogovaramo se, zvrje telefoni, menjaju se planovi...
Sećanja
85 година живети није мало, још теже су ако их одживиш часно, ничим упрљанe. То је и највредније наслеђе које оставља се на понос свом потомству и фамилији. Благо немерљиво! Вредновање тих животних начела, ствар је карактера личности, имаш ли  у себи или немаш осећање части. Свако има своју живитну причу a ретко која је и написана...
Ово је кратак запис о тренуцима славних борби I светског рата. Надежда Петровић, једна од највећих српских сликарки, једна од најхрабријих бораца и бранилаца наше отаџбине, забележила је у својим писмима тренутак, а таквих је у њеним писмима било много. То нису тренуци, то је вечност. Била је болничарка у  три рата...
Poezija i proza
Poezija
Објављујемо песму У мом погледу по којој је збирка поезије Оливере Шестаков и добила име. (Рецензија: Гордана Павловић, извод на корицама књиге) ...
Grad na rekama
Ceo beo
Samo imenom
Grad starina
Strašni osvajači ...
Stefan Vunjak, sada učenik IV razreda o.š. „Žarko Zrenjanin“ najmlađi je pesnik u familiji Vinjak. Skamija je objavila  Stefanov pesnički prvenac Moja devojka. (br. 5, mart 2014.) . U ovom broju objavljujemo Stefanovu pesmu Škola  koja je osvojila 3. mesto na literarnom takmičenju organizovanom povodom dana škole ...
Proza
Кад сам је први пут ждракнуо пао сам на трепавице. Права топовњача. Намештај, ногари, сифони, памет да ти стане. Дибидус сам затетребио. Зезали смо се богато. Бирцузи, рупе, коцкарнице....
Imala sam priliku da prisustvujem otvaranju kolektivne slikarske izložbe u jednoj beogradskoj galeriji, a organizatori su pozvali Boru Dugića, da svojom ČAROBNOM FRULOM uveliča ovu izuzetnu svečanost ...
Vico Dardić, je uz Raleta Damjanovića, poznat kao rapsod. Pretrajeva decenija svojom obuzetošču kazivanja stihova. Još od studentskih dana, kada na trećoj republičkoj smotri recitatora 1971. godine u Velikoj Plani osvaja treće mesto sa pesmom Federika Garsija Lorke “Romansa mesečarka” ...
Folklorne crtice i anegdote
Виле су у јужнословенској митологији женска натприродна бића наклоњена људима, замишљане као изузетно лепе девојке, дуге златне косе, са крилима, обучене у лепршаве хаљине и наоружане стрелама. Виле живе далеко, сакривене од људи: у планинама ...
Čauš je autentičan lik iz naroda, vodja svatova, koji je i danas prisutan u svadbenim običajima. On je živo kulturno nasledje koje se zadržalo do danas na našim prostorima ...
Вериге, ланац, синџир. металне или од другог материјала начињене карике - алке међусобно повезане у низу. Вериге су висиле изнад огњишта-ватре. О њих се качила посуда – котлић у којој се кухала храна;...
UKUSI LIKE
Čovek se trudi da bude stabilan. Tome doprinosimo učvršćavanjem svojih korena i veza sa poreklom što možemo činiti na razne načine, npr.: - održavanjem nekog običaja, - slikom na zidu, - pesmom koju pevušimo ili slušamo ...
MA ŠTA MI REČE
Šatrovački govor (često nazivan šatrovački jezik) je žargon srpskohrvatskog jezika. Najviše se koristi u većim urbanim centrima i najrasprostranjeniji je među mladima. Svaka generacija ima svoj šatrovački jezik. Reči u šatrovačkom stvaraju se permutovanjem slogova (npr. reč nemoj postaje mojne), a nova reč ima isto značenje kao i originalna ...
Колико пута сте читајући новине рекли да је неки чланак новинарска патка, сумњајући у његову истинитост. А да ли знате како је настао овај израз?...
60-их година прошлох века у школама широм света било је врло популарно учити есперанто, језик којим је требало да говоти цео свет да би се премостиле језичке баријере. Експеримент није успео, данас је овај вештачки језик већ скоро заборављен ...