Čauš
Čauš je autentičan lik iz naroda, vodja svatova, koji je i danas prisutan u svadbenim običajima. On je živo kulturno nasledje koje se zadržalo do danas na našim prostorima.
Osnovno značenje reči čauš je glasnik ali može imati i druga značenja:
- U prvo doba Osmanlijske države čauši su imali rang oficira, te su bili carski pobočnici i javeri. U janjičarskoj vojsci čauši su bili niži zapovednici, i to čauší podnarednici, a baščauši i čaušbaše - narednící i vodnici. Čauši su kao prenosiocí naredaba bili u službi cara, paša, vezira i ostalih viših zapovedníka
- Čauši su bili i u sastavu turske vojne muzike »mehterhane" i nosili u rukama svoje posebne oznake - čugljenove (vrsta žezla)
- Čauš je bio pomoćnik ćehaje u zanatlijskoj organizaciji, esnafu, koji je izvršаvao naloge ćehaje.
- Čauš je čuvar telegrafske linije. Po "Pravilniku o telegrafu" dužnost čauša je da obilaze i čuvaju telegrafske linije.
- Čauš vođa svatova, koji se brine o redu iz svаtovima.
Čauš je najpoznatiji kao šaljivdžija, vodja svatova. Kod nas je poznat kao osoba koja predvodi svatove, čauš je kompleksna ličnost, ujedno i glumac i reditelj. Figura čauša je i danas prisutna u zlatiborskim selima.
