Mирољуб Тодоровић добитник је наградe Златно слово 2008. године, за књигу Шатро приче у издању Српске књижевне задруге, најбољу књигу кратке прозе објављене у 2007. години.

Мирољуб Тодоровић

 

 

ЗАТЕТРЕБИО  

     Кад сам је први пут ждракнуо пао сам на трепавице. Права топовњача. Намештај, ногари, сифони, памет да ти стане. Дибидус сам затетребио.
         Зезали смо се богато. Бирцузи, рупе, коцкарнице.
         Базарио сам јој готивне ствари: перје, шљапице, личањац. Све како треба.
Рикњавала ми велика лова на ту кокару.
       А онда почело је да смрди. Испарила ми ловуџа. А она мало, мало па откаже ми спојку. Као фалична је, у офсајду, или нешто слично.
        И тако све док је нисам зентовао у «Мајџи» с оним гороганом.
        Тад ми пукне филм, ал` шта вреди. Пољубио сам длановац и попио пеглу.
        Гороган је био гром за мене.

 

ЏЕПОСИ

 

       Намножили се џепоси ко пацови. Не знаш када, ни како ће да те попале. Фахмани су у мажњавању. Ни шкута од њих није сигурна. Готиве гурку, посебно у басу. Тада лако уфурају гепавицу у бунар. Нарочито у задњак. И не драјфујеш док те тркељишу. Папагај шамара џепове, зидар га покрива и зачас ти шљајпик одлепрша.

 

ЦАЛНИ ЛОВУ

 

Шта ми се то у вангли премотава. Чекни мало да излистам књигу.

Ето, жена ми вади маст на сламчицу. Стално нешто базари. И шта треба и шта не треба. А мени само:

''Цални лову! Цални лову!''

Откуд ми, бре, толике вашке? Зар сам ја Рајфазен банка?

Никад нисам свирао на дебелу жицу. Стално се бањам у дуговима.

 

 

ДУБА ДОРЋОЛАЦ

 

         Како се зовем!? Па раскужњавају ме у целој крајки. Ко није одвојио уво за Дубу дорћолца. Главна сам фора на Бајлонију. Да догиљам. Да помогнем. Фурам и колица.

        На пијаци ти је мали милион бајатог народа: кеше, лапендуси, ископине, сове. Тресу им се коске. Једва стоје на папцима. Кад купе робу не знају ни где ће ни шта ће. Ја стартујем. Узмем оно што пазаре и дочкам им до гајбе.

         Убодем тако нешто ситниша. Од тога животињарим. И није ми неготивно. Не жалим се.

 

 

ШТРИКА МУ КЕФАЛО

 

     Играм тенис са мачором. Робија од човека. Стрептомицин. Што он испљуне прво је и последње. Не вари контру. Можеш да се сликаш.

      Кефало му штрика ко компишка. Има ваљугу.Ђанише своју шљаку – лудница!

    Шлагер калауз. Сија знање. Где он фурне у шљакарац ту пада дебела лова. Са њим не можеш да извисиш.

 

 

БИО САМ ТАЛИЧАН

 

      Покушао сам да се уфурам у гајбу на блинд, али труба.

-   Где си ти? гукнула је ослоњена о оквир шпаркасе.

    Појео сам жилет уцакан у тракалицу.

-   Знаш ли шта пењавише сланик? Наставила је.

-   Не знам, испљунуо сам иживциран, али одвој око за ово.

    Завукао сам руку у бунар и извадио барку. Била је

набуџена, пуна лове.

  -   Код Мунгоса смо, певнуо сам, пикали кове целу ноћ. Био сам таличан.

 

Политика је 2007. у Културном додатку објавила интервју са Мирољубом Тодоровићем под насловом Сигнализам ослобађа језичку енергију

 

Доносимо одломке интервјуа:

• Miroljub Todorović (1940), pesnik, multimedijalni umetnik, osnivač i teoretičar signalizma, objavio je više od pedeset zbirki pesama, napisao pet knjiga proze, desetak knjiga eseja i polemika. Autor je i dve knjige za decu. Imao je dvanaest samostalnih, a izlagao je i na oko šest stotina kolektivnih međunarodnih izložbi. Uvršćen je u biografski leksikon "Srbi koji su obeležili dvadeseti vek – pet stotina ličnosti".
• Signalizam je neoavangardni književno-umetnički pokret rođen u srpskoj kulturi pre četrdesetak godina. Tokom svog trajanja pokrio je prostor bivše Jugoslavije, a onda, prihvatajući saradnike iz inostranstva, prešao granice naše zemlje i postao planetarna umetnost.
• Signalizam dugo traje. Kroz dve godine proslavićemo pedeset godina od rađanja ideje o signalizmu i četrdeset godina od osnivanja signalizma kao organizovanog stvaralačkog pokreta. Kroz pokret je prošao veliki broj stvaralaca (i naših i stranih) različitih generacija. Već sama ta činjenica dovoljno govori.
• Što se tiče budućnosti signalizma, veliki sam optimista. Pre desetak godina, u jednom intervjuu, izjavio sam da se nadam da će dvadeset i prvi vek biti vek signalizma. Početak novog veka, nova kreativna sredstva, a pre svega čudesni Internet i njegove mogućnosti, ostvarivanje ideja o kojima smo samo sanjali pre četrdeset godina, i još veći zamah našeg pokreta, pokazuju da moje nade nisu bile nerealne.
  
  

Integralni tekst pročitajte  na:
 http://www.politika.rs/rubrike/Kulturni-dodatak/t47170.lt.html