KAKO JE FAMILIJA VUNJAK
DOBILA SVOJ ČASOPIS
- O nastanku Skamije onlajn -
Od ideje do realizacije je dug put nepoznanosti, neiskustva
i mnogo toga….
Treba, a i red je da napišem kako se rodila ideja da se pokrene časopis
Skamija onlajn.
Naidjem na dokumentaciju, pedanto poredjane papire, nikad pregledane, moga
oca Ljube Vunjaka. Sa setom ih pogledam i pomislim, tu se nalazi sve ono što je
on odvojio, a bitno je. Nešto me je vuklo da otvorim i udjem u taj njegov svet,
za mene nepoznat.
Prvo sto mi je privuklo pažnju bile su požutele korice, Skamije, časopisa za književnost i kulturu*1. Za mene, interesovanje da pogledam još nešto, potpuno je prestalo. Držeći u ruci taj časopis, mislima kao na filmskoj traci, vratila sam se u detinjstvo. U kući našoj se malo pričalo o časopisu Skamija; iz onog što smo sestra i ja čule, iako smo bile male, shvatile smo da je tata imao mnogo neprijatnosti zbog tog časopisa.Tokom našeg odrastanja, potpuno sam potisnula iz misli Skamiju!
Setila sam se sada reči prekora i prebacivanja, našeg rodjaka – brata
Dragana Cvetkovića:“Zasto ne
pišeš o Ljubinoj Skamiji! Nemoj da zaboraviš da je ona, Skamija te 1934/35.
zbog zabrane izlaženja, skrivana na tavanu u Beogradu u Gvozdićevoj ulici br.6
(kod Lipovog lada)*2 kao i u ulici Kraljice Natalije br 3. gde su
primerci Skamije skrivani u kaljevoj peći
i odžaku*3 “ Dragan je imao dovoljno godina, da se seća, ako ne
dogadjaja a ono barem tih priča.
Tako sedeći, utonula u misli o dalekim vremenima, prožimao me je osećaj i
saznanje da držim u ruci nešto što je bilo deo patnje i stradanja, u izuzetno
teškim vremenima, tada mladog novinara, koji je započinjao svoj životni put, ni
malo lak. Nije slučajno, to verujem, što sam tek sada naišla i počela da
razmišljam o Ljubinoj Skamiji! Bio je to važan povod i ideja za pokretanje
časopisa Skamija onlajn.
Evo da se osvrnem i na taj povod.
19. maja 2012. bio je 5. skup familije Vunjak koji se održava, svake druge
godine.
Odlazimo na skup familije sa osećajem prijatnosti, a vraćamo se ispunjeni
pozitivnom energijom, koja je dugo dugo prisutna u svima nama.
Zbližavanju grana naše familije i druženju, prethodilo je izdavanje
Rodoslova Familije Vunjak*4, kome sam i ja dala skromni doprinos, i sa
drugim rodjacima, učestvovala na prikupljanju podataka o familiji.
Još pod utiskom tog majskog druženja, desila se Skamija!
Rodila se ideja - poželela sam, da obnovim Ljubin časopis Skamija iz 1934. Da naša mnogobrojna familija Vunjak ima svoj
časopis Skamija-onlajn. Bila sam zaokupljena svojim mislima, držeći korice
Skamije, kad je naišao moj suprug Vukan.
Ne znam kako sam izgledala kada sam ga
upitala šta misli o mojoj ideji. Rekao je: “To što si naumila to uradi, ja se slažem.” Ali ti, ne znaš o čemu se radi!“
- rekla sam - “Dovoljno tvoj izraz lica govori, to je nešto što ima posebnu
vrednost i treba da se uradi.” Još kad je moju ideju čuo, bio je isključiv. “Svakako! Da to je ono
najmanje što su preci Vunjaka zaslužili, da se spominju i na taj način kroz vas da
žive, da familija postoji i nastavlja svoj život......”
Bez podrške mog supruga Vukana ne bi bilo Skamije onlajn. Njemu od srca
hvala. 
I tako je
krenulo........
Prvo, koga sam pozvala i obavestila, za tu moju
nameru, bila je moja sestra Tanja (Filipović Radulaški). Šta je mislila tada,
ne znam. Uslov moj je bio da radimo zajedno, jer normalno niko ne bi mogao sam. Pustila sam je
da razmisli o toj mojoj ideji i da mi da definitivan odgovor. Odmah je
prihvatila, ali ja za svaki slučaj sam tražila potvrdu, da ne ulazim u sve to
ako ona ne može.
Njena mama Desa Vunjak Filipović, te davne 1934-35. godine, bila je tada podrška
i deo Ljubine Skamije, tako da nije slučajno što smo se Tanja i ja upustile u
veliku avanturu pokretanja onlajn časopisa, možda zbog uspomene na naše
roditelje. Tada su i reči mog Vukana dobile pun smisao - zbog čega treba
istrajati i ne odustajati.
Druga osoba, koju sam pozvala je moja rodjena sestra Ljiljana Ljika.
Obavestila sam je o svojim namerama u jednom dahu, ne pružajući joj mogućnost
da nešto kaže. Tajac sa druge strane, i komentar: “Iznenadjena sam, bravo i
drago mi je, podržavam te. Evo ti Darka pa mu ti reci sve ovo što si meni rekla
o planovima za Skamiju onlajn”.
Zet moj Darko Ribnikar, je posebna ličnost. Krasi ga odmerenost,
strpljivost da sasluša i da da itekako korisne savete, ako od njega to tražiš.
Strpljivo je saslušao moj uzbuđeni monolog, i najzad rekoh: „A šta misliš?.“
Postavila sam se tako da je jedino mogao da aminuje, mislim ja. Odmerenim
mirnim glasom, znalački, čoveka sa dugogodišnjim novinarskim iskustvom, čoveka
od pera, ni malo lake profesije za onog novinara koji je svojim radom stekao
reputaciju izvrsnog u tom poslu, rekao je:“Mimice, nije to tako jednostavno,
mnogo je zahtevno, vi nemate nikakvo iskustvo u toj branši. Bojim se da se ne
razočaraš, ako ne uspeš” . Moj zet je dobro znao šta znači pokretanje nekog časopisa i finansiski
koliko to košta, ako nemaš sponzora, uz sijaset trzavica zbog problema koje
treba da rešiš, i da imaš snage i strpljenja da sve to postaviš na noge da valjano
funkcioniše. “Uspećemo”, govorla sam više sebe ubedjujući, nego njega, učićemo
u hodu. Kad je uvideo da sam ja odlučna u svojoj nameri, zapitao me je šta na
to Vukan moj kaže. Odgovorila sam da u
njemu imam veliku podršku. Odustao je od daljih komentara i saveta. Razgovor
naš završila sam sa pitanjem, da li možemo da računamo na njegovu pomoć za
savet oko uredjivanja lista, i neki njegov tekst za Skamiju onlajn. “Svakako,
ja sam tu, sve što bude trebalo”. Posle završenog razgovora i spuštene
slušalice, šta je mislio to samo on može da vam kaže.
.
Odmah potom, javlja se preko Skajpa, naša sestra Gordana Vunjak Novaković
iz Njuorka. Ona je tog maja 2012. prvi put bila na skupu familije Vunjak. Taj susret, upoznavanje sa
familijom, na nju je ostavio isti utisak, kao i na sve nas, i od
tog susreta naši razgovori su bili učestaliji sa nezaobilaznom temom o majskom
druženju.
Ja sam joj u jednom dahu ispričala o
mojoj ideji o pokretanju časopisa Skamije onlajn. Ona onako po prirodi
uzdržana, iznenadila me je svojim osmehom i vedrinom glasa odobravanja, i
rečima: “Ideja je divna, imaš moju podršku i sve što smatraš da treba. Ja sam
tu”. Uzela je učešće u prvom broju
Skamije tekstom o druženju. Naravno, pozvala sam Nenada Vunjaka u Suboticu,
obavestila ga o ideji obnavljanja časopisa Skamije iz 1934. našeg oca Ljube
Vunjaka, ali sada kao Skamije onlajn, časopisa Vunjak familije. Trebala nam je
njegova saglasnost da koristimo i nešto od materjala iz Rodoslova familije Vunjak.*5 Podržao je tu moju NOVU ideju, saglasio se, da će se, zavisno od svog vremena uključiti i dati doprinos novom
časopisu. Znala sam da će Željka Nenadova supruga, biti ta koja će uzeti
stvarno učešće kao i u Rodoslovu, tako i u časopisu, a to se kasnije i potvrdilo.
Po završenom razgovoru, zazvoni telefon.
Javlja se rodjaka naša Jovanka Budisavljević Broz...“pomislila sam da ti je
telefon u kvaru, stalno je bio zauzet.“ I ona je radila na prikupljanju
podataka o svom delu familije.
Eto od tog našeg 5. susreta familije, češće smo se čule. Ona, kao i svi mi,
bila je puna pozitivne energije. Sa setom u glasu, naročito što nije mogla da i
fizički prisustvuje ni jednom skupu, govorila je: “Ja sam bila prisutna sa vama
i srcem i dušom, gledaću da dodjem na sledeći susret familije”.
Moj monolog je potrajao, dok sam joj
izložila moju ideju o pokretanju časopisa Skamija onlajn i sa kime sam sve
vodila razgovore. Evo sada se toga
setim, koliko je vedrine i odobravanja bilo u svakoj njenoj izgovorenoj reči,
koliko i snage i volje da me podrži da istrajem u toj svojoj nameri. Govorila
je: “Časopis onlajn je velika stvar za našu familiju a naši preci su zaslužili
da se spominju i da se ne zaborave. Ti to možeš, uspećeš, ne odustaj nikako,
divno je što je i Tanja uključena, još nekog od mladjih iz familije treba
uključiti. Divno je, tako mi to greje dušu!”
Počela je ponovo da priča o Ljubinoj poseti Lici; “Svaki put kada bi
dolazio, za familiju je bio praznik, okupili bi se oko njega, a on sa novostima
došao iz Beograda. Pun priče, vedrog duha, uneo bi tu svoju pozitivnu energiju,
koja nas je držala do njegovog ponovnog dolaska”. Sveža su joj sećanja na te dane, i ako je bila
dete. Jednom je došao i doneo paket od njenog oca iz Amerike, a u paketu
poseban poklon za nju.......bila je devojčurak od deset leta.
U tom svetu svoje višedecenijske izolacije, ona je sa našima u familiji
razgovor vodila telefonom, i mnogo su joj značili ti kontakti.
Jasno mi je bilo u šta se upuštam.
Znam, treba imati cilj, put ostvarenja je dug i nije lak, treba mnogo
angažovanja i u hodu učiti stvari sa kojima se prvi put susrećes. Velika želja,
upornost i maksimalno zalaganje, sa odabranim timom dovodi do cilja, to
znam.
I 1. Novenbra 2012. pojavio
se prvi broj Skamije onlajn!*6
Od ideje do realizacije je dug put nepoznanosti,
neiskustva i mnogo toga….
*1 - O Časopisu Skamija iz
1934. čiji je pokretač, vlasnik i odgovorni urednik, novinar Ljubomir Vunjak, pisano
je u Skamiji – onlajn. Može se pročitati u prvom broju, u tekstovima O nama -
Reč urednika, rubrika Sećanja - Novinarski put Ljubomira Vunjaka, itd; u drugom
broju u rubrici Sećanja – Napiši nesto lepo.
*2 - U porodici Dragana Cvetkovića,
Gvozdičevoj ulici br.6., kod sestre Pere-Perside Cvetković, čerke-strica
Stevana Vunjaka.
*3 -
Djura Vunjak stric, kod koga je Ljuba od svoje 6-e god. ostao da živi kao član
porodice. U njegovoj kući u Kraljice
Natalije br.3., vodila se i redakcija Skamije iz 1934/35.
*4 - O rodoslovu familije Vunjak, tekstovi u
Skamiji onlajn.
*5 - Bila je Nenadova ideja i uz veliki napor
Milana njegovog oca, i drugih saradnika na prikupljanju podataka o rodjacima,
otštampane su tri knjige Rodoslova familije Vunjak.
*6 - Rad na časopisu je volonterski. Ja pokrivam (a delimično i moja sestra Ljiljana) finansiski deo časopisa: web dizajn, održavanje sajta i godišnji zakup domena.
01.11.2014.
:Mirjana Vunjak Žikić