UKUSI LIKE

Hleb je, hrana za telo, dušu, simbol vere i spasa za čoveka. Prepustite se zadovoljstvu pravljenja hleba po ovom jednostavnom receptu i bićete nagradjeni relaksacijom, ukusnom hranom i ispunjenjem jedne može se reći obaveze svakog čoveka da kako se kaže "jede svoj hleb". Uradite ovako: u dublju posudu zapremine oko 3 l ubacite
200 gr raženog integralnog brašna,
200 gr pšeničnog integralnog brašla,
200 gr. običnog belog brašna  
1 kašičicu soli i
4 kašike maslinovog  ulja 
te potom izmešati. Ovu smesu  prespite u pleh gde ćete peći hleb. Sada u posudu gde je bilo brašno sipajte 320 ml mlake vode i u nju dodajte
20 gr svežeg kvasca (germe),  
3 kašičice šećera
1 kašiku jabukovog sirćeta i to malo razmutite da se kvasac  rastvori.  Dodajte  pola brašna iz pleha, promešajte a zatim dodajte i drugu polovinu brašna i opet promešate. Dobijeno testo ostavite da se odmori 15 min. Ručno ili mikserom za testo premesiti testo tako da kada ga pritisnete prstom  udubljenje brzo nestaje.  Sada  masu podelite na dva dela i kotrljajte tako da napravite veknu, koju zatim prekotrljajte u malo podmazan i nabrašnjavljen pleh. Isto uradite i sa drugom veknom. Pleh sa dve vekne stavite na toplo mesto da narastu za polovinu, što će se dogoditi za oko pola sata. Rernu  zagrejte na 250 stepeni, ubacite pleh, odmah smanjite na 200 stepeni i pecite  45 minuta.  
Dok uživate jedući topao  hleb setite se nekih narodnih verovanja o hlebu.

• Ukoliko jedete mrvice sa stola imaćete mnogo para.
• Kad se seče, hleb  se ne okreće naopako jer simboliše Hristovo telo i mora da, onim delom koji je sečen, “gleda” ka stolu za kojim se jede.
• Okrajak hleba bi trebalo da jede devojka, kako bi je volela svekrva.
• Dok se jede hleb, ne bi trebalo da se peva jer će taj koji peva imati imati ludog muža, odnosno ženu. Nakon obroka se ne zeva, kako vam ono što ste pojelo ne bi uzeo đavo.
• Hleb se ne baca. Ako se ipak mora baciti, treba ga prvo poljubiti.  

POTREBNO je da se podsetimo  na  hranu i lek naših predaka, nas samih  i naših potomaka! Potrudite se da nabavite med od od pouzdanog pčelara ili iz manastira i imaćete namirnicu izuzetnog kvaliteta, jednostavnu za upotrebu, koja:  

• ima odlično antibakterisko dejstvo,
• ublažava prehladu i grip,
• ublažava želudačne tegobe,
• bogatstvom antioksidanata, vitamina i minerala utiče na jačanje imunog sistema,
• sa razlogom se naziva "super hrana".

Počnite od jedne kašičice dnevno a možete povećavati do 50 gr., uzimajte uz čaj, namazan na hleb, uz pahuljice ili kako smislite i dopada vam se. U narodu se kaže: Med smanjuje gorčinu života.

Od davnina su poznate blagodeti turšije, ove tradicionalne namirnice. Njena lekovita svojstva su:   

• Ukiseljeno povrće povećava apetit, pospešuje probavu i jača creva.
• Kisela hrana donosi ravnotežu našoj ishrani ukoliko se ona bazira na mesu, jajima, mlečnim proizvodima (u zapadnoj kulturi), a i ukoliko se bazira na integralnim žitaricama i povrću (u istočnoj kulturi).
• Bez kuvanja i konzervansa stara dobra turšija čuva izobilje vitamina i drugih sastojaka, pa zdravo povrće i voće može da se jede tokom cele zime.

BUSJINE PAPRIKE - recept koji se nasledjuje i deli, jer svako ko  proba ovu turšiju  traži  recept.  

• 3 kg raznobojnih opranih paprika iseći na većekomade.
• 4-5 tegli od litra oprati i sterilisati u rerni zagrevanjem do 150 stepeni.
• U lonac od 4 l sipati 1 l vode, 1/2 l alkoholnog    sirćeta, 50 gr. soli, 100 gr. šećera i 1oo-150 ml ulja (pre vrenja 1/3 ulja a posle po 1/3 posle   svakog vadjenja paprika),
• U proključalu tečnost ubacite trećinu paprika  i   čim prebaci jedan ključ paprike redjajte u tegle, malo  pritisnite kašikom kojom ste vadili paprike i na  kraju dolijte  tako da sve bude prekriveno tečnošću i zatvorite teglu.
• U ključalu tečnost ubacite drugu trećinu ulja  i paprike te ponovite postupak.

 

Unutra ili napolju dom nije dom ako nema baštu. Bašta je izvor lepote, feng šui principa, skupjač toksina iz vazduha i deo etnokulture. U našem narodu postoji razvijena kultura gajenja  i uživanja u cveću. Moda je prisutna u izboru cveća, tako da je nekada glamur bio u mindjušici a sada je u spathiphyllum-u. Ovog puta predstavljamo vam jednu večnu lepotu -GEORGINU.

Georgina ili dalija potiče iz planinskih područja Meksika, gde su je još u VI veku gajili Acteci. Koristili su je kao lekovitu biljku. Za hranu su koristili njene kuvane i pečene krtole, a od osušenih krtola su mleli brašno. Španski osvajači pronašli su biljku jednostavnih cvetova, stabljike visoke, čak šest metara u planinama Meksika 1570. godine. Međutim, prošla su skoro dva veka, pre nego što je ova biljka preneta u Evropu. Najpre se gajila u Španiji, kao povrtarska kultura, zbog korena koji je podsećao na krompir, odakle se ubrzo proširila po celoj Evropi.

Dalija ili georgina (dahlia variabilis) je dobila ime po botaničarima Dahliu i Georgiu, koji tako udjoše u večnost u ženskom rodu. Naši ženski preci su obožavali ovaj cvet, bio je to ponos bašta i vazni, na kojima su odmarali pogled otkivajući njegovu ezoteričnu lepotu. Nadjite georgine i osetićete isto.

Miroslava Dacić Dimitrijević