Аршин је стара мера за дужину. Основно значење је било „раздаљина од врхова учних прста до рамена". Постојале су три
врсте аршина:

Дунђерски (грађевинарски) и зидарски је био 75,8 цм,
Чаршијски је био 68 цм,
Терзијски од 65 цм.

Аршин се користио у Србији до самдесетих година деветнаестог века, када су власти наметнуле метричке мере дошло је до протеста. Пожаревачки Абаџијски еснаф се 1885. жалио: „Ми нисмо другом мером учили, онда не можемо радити без аршина!" Аршин је био од дрвета или метала, при чему су дрвене аршине правили сами мајстори. И данас у реченици „имати различите аршине..." се подразумева различито вредновање исте ствари.