Милан (Стеван) Вуњак је рођен 27. октобра 1924. године у Горњој Рогатици, од оца Стевана и мајке Смиљане рођене Наранчић. Милан Вуњак је завршио средњу пољопривредну школу у Футогу поред Новог Сада, смер сточарство. Цео свој радни век провео је радећи на пољопривредном добру Криваја, управа Граничар, прво као евидентичар, а касније као руководилац сточарства. За свој рад добијао је похвале од својих претпостављених, посебно у оствареним резултатима  при откупу телади по централној Србији и по Хрватској као и успешном тову јунади. Поред редовног посла обрађивао је и земљу наслеђену од оца Стевана, солунског добровољца.
Активно је учествовао у раду Месне заједнице Горње Рогатице 80-тих година прошлог века на уређењу сеоског гробља, уређењу парка у центру села, реконструкцији и отварању здравствене амбуланте, реконструкцији Дома културе, постављању уличног осветљења и асфалтирању улица. Спадао је у ред веома интелигентних особа, изузетно педантних, упорних, правичних и промишљених људи. Иако му то није било занимање одувек је имао посебну надареност за грађевинарство. Милан Вуњак је остао без оца Стевана у својој седмој години живота, те се храбро са мајком Смиљаном, млађом браћом Јовом, Ацом и Дујом и сестром Милком борио кроз живот који ни мало није био лак. Депортован је маја месеца 1941. године у логор Југовићево, а затим у логор Шарвар у Мађарску. Као логораш присилно је радио на ”пустарама” код мађарских велепоседника. Преживео је Други светски рат, оженио се, почео је нови живот и добио са супругом Десанком (Дејом) троје деце: Стевана, Наду и Ненада.

Милан Вуњак спадао је у ред вредних и успешних домаћина, поштованих од својих суграђана. Иако се налазио у 90-тој години живота, активно је радио на прикупљању материјала за израду Монографије о Горњој Рогатици. Многи њени делови не би били написани да он није упорно прикупљао неопходне информације пуне три године. Уједно је, као најстарији становник села, својим живим сећањима на ратна дешавања поготово у логору Шарвар, послужио као сведок и извор информација при писању ове монографије. Слободно се може рећи да је Милан Вуњак  био највећи подстрекач сину Ненаду да узме перо и да забележи догађаје из протеклих 90 година и тиме их отме од заборава. Милан Вуњак је умро у току израде Монографије о Горњој Рогатици 29. априла 2014. године.