NAZAD U SKAMIJE,  POSLEDNJI JE ČAS!

 

 

Prilika je da se u ovom broju našeg časopisa prisetimo imena i prezimena osnivača "Skamije".  Jer, nazivajući svoje autorsko delo imenom neudobne,  tvrde,  drvene  klupe namenjene osnovcima,   Ljuba Vunjak predskazao je sudbine  mnogih  generacija koje su  se na ovim prostorima,  posle izlaska iz školskih klupa,  upustile u avanturu koja se naziva život.    Mudri,   iskusni Ljuba nije - naravno - ni planirao da njegov časopis   čitaju osnovci, već  je ljudima odgovornim   za  sudbinu zemlje  slao dobronamernu poruku. Ko je umeo da čita izmedju redova, mogao je da shvati  ozbiljnost upozorenja.

 

Nacija je u opasnosti,  zvonio je Ljuba na uzbunu, država nam se rastače,  gube se osnovne ljudske vrednosti, ponestaje razlika izmedju dobra i zla.   Valja istine radi reći da su glasovi razuma   u minulom stoleću pristizali iz raznih delova društva,  ali su  ih - kao i Ljubinu  dugomisleću poruku - ućutkivali pa i otvoreno gušili oku  nevidljivi  ali  uvek  sveprisutni  moćnici  nespremni  da priznaju svoje neoprostive greške na račun države i naroda.

 

Pomenimo samo neke od njih.

 

Zašto smo vojnički pobedili u dva svetska rata, a zatim  u miru oba rata izgubili? Zašto smo uz velike žrtve stvorili  Jugoslaviju, a zatim  je uz jos veće žrtve razorili? Zašto smo,  kao srpski narod, uvek nekom krivi,  zašto ne možemo da  napišemo poštenu i istinitu istoriju ove zemlje?

Zašto smo sada, u dvadesetprvom veku, bez saveznika u Evropi i svetu, zašto smo u moralnom beznadju, na ivici privrednog kolapsa, s jednom jedinom perspektivom - ubrzanim izumiranjem srpske nacije.

 

Ceo svet je obuhvaćen krizom, nije lako ni većim i moćnijim od nas- glasi utešno objašnjenje ovdašnjih mudraca na vlasti i u opoziciji. Ljuba Vunjak ne bi se složio sa ovakvom "utehom". Naše bolesno društvo je izlečivo, treba mu samo prepisati  pravilan lek koji valja uzimati disciplinovano i duže vreme.

 

Čarobna,  lekovita reč  je - skamija!

 

Nikog,   pa ni osnovce nećemo terati bukvalno u tvrde,  drvene klupe, ali moramo na velika vrata vratiti vrednost rečima - obrazovanje, kultura, poštenje, čast, odgovorost, prijateljstvo, ljubav... Ne potcenjujući značaj porodičnog vaspitanja niti mogući pozitivan uticaj društvenih organizacija, za očekivati je da upravo škola, počev od osnovne, suštinski utiče na formiranje ličnosti novih generacija. 

U ovom času moramo priznati da od škole ne možemo da očekujemo previše.

Tužan,  sramotan dokaz ove tvrdnje doživeli smo  uoči početka nove školske godine : izdavači se,  po već neslavnoj tradiciji, takmiče u štampanju paralelnih  udžbenika za odredjene predmete, izludjujući roditelje i nastavnike. Posebna bruka je s bukvarima,  jer će djaci prvaci na svoj prvi školski ćas poneti različite knjige iz kojih će ućiti da čitaju i pišu.   Džabe je tražiti krivce!   Ljuba Vunjak ponovo - nas podseća na skamije - bilo stare bilo nove - a piscu ovih  redova  jedino ostaje da zamisli pametnu decu željnu znanja u tim skamijama i učitelje koji toj deci prilaze otvorena srca s iskrenom željom da te mlade,  čiste duše usmere ka pravim životnim vrednostima.  Da se ja pitam zakonom bih na  našim univerzitetima dao prednost Učiteljskom fakultetu,    potcenjenom zanimanju, vraćajući ugled koji su ''uče" nekad uživale u našem narodu.   Potrebni  su  nam, dakle, novi učitelji. Ali i ljudi koji će znati da izaberu prave mladiće  i devojke za buduće učitelje.   Potrebna nam je i država  koja će umeti da ih ceni i nagradjuje.  Biće  otpora kako medju nekim roditeljima tako i u krugovima koji bi mlade duše želeli da usmere ka raznim politićkim,  verskim,  rasnim i polnim ekstremnim stazama ili putevima droge i kriminala.

Veliki,   težak  posao  započet  je u  skamijama.  Podarimo našim potomcima lepšu i srećniju otažbinu!  25.08.2014.

Davorin Darko Ribnikar