REČ NA PROMOCIJI "SKAMIJE"
Zovem se Darko Ribnikar, i stekao sam pravo da se obratim ovom jedinstvenom skupu pošto sam već 43 godine, u bračnoj zajednici sa jednom pripadnicom brojne familije VUNJAK. Malo li je? Služim se i protekcijom, jer mi je rodjena svastika Mirjana Vunjak Žikić odgovorna urednica današnje "Skamije", a lično sam dobro poznavao glavnog i odgovornog urednika prve "Skamije" Ljubu Vunjaka - bio mi je tast! E, sad razumećete muke jednog profesionalca koga kodeks novinarstva obavezuje da bude objektivan kad god se lati pisane reči namenjene javnosti, jer mu je unapred jasno da će konačni rezultat njegovih napora biti izložen bespoštednoj kritičkoj analizi. Na čelu žirija nesklonog davanju olakih priznanja nalaze se supruga i svastika autora ovog teksta, obe povezane dirljivim uspomenama na svog oca. Sa ocem ih povezuje i porodično poreklo, jer iako se u mnogo čemu medjusobno razlikuju, ove dve Beogradjanke u dubini duše su ostale Ličanke, posedujući mnoštvo vrlina i poneku manu genetski ugradjenih u ove prepoznatljive pripadnike srpskog naroda.
Pravi beogradski Ličanin, gospodin po ophodjenju i odeći, a levičar – lenjinista u srcu, bio je njihov otac, koji se iz nesebične ljubavi prema svom narodu prihvatio opasnosti posla izdavanja časopisa s vešto skrivenim ali prepoznatljivim političkim porukama, i to u godinama u srpskoj istoriji, upamćenim po surovoj cenzuri medija i prvog novembra 1934. godine, pojavio se prvi broj „Skamije”, časopisa „za književnost i kulturu”, koji je kao glavni i odgovorni urednik potpisao Ljuba Vunjak.
Uzimam u ruke i otvaram požutele stranice časopisa štampanog u prvoj polovini prošlog veka. I gle, doživljavam neprijatno iznenadjenje jer se suočavam sa velikom fotografijom potpisanom „Viteški kralj Aleksandar Prvi Ujedinitelj”, uz prigodan tekst o vrlinama vladara koji je bio žrtva atentata u Marselju. Zašto je omražena dinastija zauzela ovako prestižno mesto u prvom broju časopisa, koji je uredjivao ubedjeni levičar Ljuba Vunjak? Za odgovorom se mora tragati dužinom celog časopisa, da bi se otkrilo kako je glavni urednik vešto izbegavao pažnju policijske cenzure. Pošto je časopis namenjen mladima, Ljuba se poslužio porukom pokojnog kralja upućenoj srpskoj omladini: „Vi ste ono daleko pokolenje o kom je snevao Njegoš, dika naša i cveće iz naše krvi”. Kralj podučava mladu generaciju: „Čuvati jedinstvo naroda i celinu državnu je najviši cilj i najveći zakon za svakog od nas”. Sa ovim porukama saglasan je i glavni urednik “Skamije”, a ni cenzura nema šta da zameri. Na istoj talasnoj dužini je i izbor pripovedaka pisanih bogatim, soćnim narodnim jezikom, iz kojih se može videti kakav smo mi to narod, kakav nam je moral, šta ostavljamo u amanet generaciji koja već pristiže. Opet su cenzori ostali bez valjanog dokaza da taj mladi urednik „širi komunističke ideje”. Ljuba će cenzorima izazvati glavobolje i u delu časopisa koji je posvećen edukaciji mladih zbog mnogih novih ideja, saznanja i otkrića u tekstovima o modernoj arhitekturi, tajnama nasledja u organskom svetu, značaju pozorišta, razvitku opere, filmu kao zabavi ali i umetnosti…. Ljuba preporučuje mladima drevnu igru koju i sam strastveno primenjuje, pa kaze: „Šah je život“.
U njemu ima svega kao u životu, borbe, uspeha, kombinacija, naglog pada usled samo jednog nepravilno povučenog poteza, popravljanja situacije posle logičkog ramišljanja….Ljuba razvija moždane vijuge čitalaca preporučujući im „najlepše knjige”: uz Nušića, izabrao je Jesenjina, Mopasana i Džeka Londona, ali su tu i dela Maksima Gorkog, „Beda filozofije” Karla Marksa, i studija o Frojdovoj psihoanalizi. Dovoljno da se cenzori namršte i upišu „Skamiju” u svoje crne knjige.
Na kraju, Ljuba ispipava puls tek stečenih čitalaca anketnim pitanjima: „Kakav časopis želite?” „Šta ovom nedostaje?” „Kako biste ga vi uredili?”
Režim nije trpeo nekontrolisan medijski pristup mladima, „Skamija” je zabranjivana, glavni urenik privodjen u policiju i šikaniran. Smutno vreme i miris nadolazećeg svetskog rata osudile su „Skamiju” na trajni zaborav.
Trebalo je da istekne stari i počne novi milenijum da bi se, sticajem srećnih okolnosti pojavila nova „Skamija” posvećena sećanju na Ljubu Vunjaka ali i proceni njenih autora da brojna širom sveta rasuta porodica Vunjak želi da preko onlajn veza komunicira sa svojim daljim i bližim rodjacima.
Porodični časopis danas je retkost u medijskom svetu, pogotovo ga je teško održati ako funkcioiniše na dobrovoljnom radu njenih urednika i stalnih saradnika i nesklonosti pripadnika različitih grana rodoslova Vunjak da ličnim primerom omoguće dugovečnost "Skamije”.
Stranice časopisa su širom otvorene za vaše tekstove – poeziju, različite analize, sećanja, predloge, šale i viceve… i zašto da ne: - za novčane priloge.
Nova „Skamija” predstavlja nasledjeno bogatstvo porodice Vunjak. Od brojnih naslednka zavisi hoće li uživati u ovom jedinstvenom nasledju.
| 01.11.2014. |  Davorin Darko Ribnikar |