REČ NA PROMOCIJI "SKAMIJE"

Zovem se Darko Ribnikar, i stekao sam pravo da se obratim ovom jedinstvenom skupu pošto sam već 43 godine, u bračnoj zajednici sa jednom pripadnicom brojne familije VUNJAK. Malo li je? Služim se i protekcijom, jer mi je rodjena svastika Mirjana Vunjak Žikić odgovorna urednica današnje "Skamije", a lično sam dobro poznavao glavnog i odgovornog urednika prve "Skamije" Ljubu Vunjaka - bio mi je tast! E, sad razumećete muke jednog profesionalca koga kodeks novinarstva obavezuje da bude objektivan kad god se lati pisane reči namenjene javnosti, jer mu je unapred jasno da će konačni rezultat njegovih napora biti izložen bespoštednoj kritičkoj analizi. Na čelu žirija nesklonog davanju olakih priznanja nalaze se supruga i svastika autora ovog teksta, obe povezane dirljivim uspomenama na svog oca. Sa ocem ih povezuje i porodično poreklo, jer iako se u mnogo čemu medjusobno razlikuju, ove dve Beogradjanke u dubini duše su ostale Ličanke, posedujući mnoštvo vrlina i poneku manu genetski ugradjenih u ove prepoznatljive pripadnike srpskog naroda.

Darko Ribnikar

Pravi  beogradski  Ličanin,  gospodin  po  ophodjenju  i  odeći, a levičar – lenjinista  u  srcu,  bio  je  njihov  otac,  koji  se  iz  nesebične  ljubavi  prema  svom  narodu   prihvatio opasnosti posla   izdavanja   časopisa   s  vešto  skrivenim    ali  prepoznatljivim   političkim  porukama, i  to u godinama u srpskoj  istoriji,  upamćenim   po surovoj  cenzuri  medija i  prvog  novembra 1934. godine, pojavio se  prvi  broj  „Skamije”,  časopisa  „za  književnost  i  kulturu”, koji je kao glavni i odgovorni  urednik  potpisao  Ljuba  Vunjak.

Uzimam u ruke i otvaram  požutele stranice časopisa štampanog u prvoj polovini prošlog veka.  I  gle,  doživljavam  neprijatno iznenadjenje  jer  se  suočavam  sa  velikom fotografijom potpisanom  „Viteški  kralj  Aleksandar  Prvi  Ujedinitelj”,  uz prigodan tekst o vrlinama vladara koji je bio žrtva atentata u Marselju.  Zašto je omražena dinastija  zauzela ovako prestižno mesto  u  prvom broju časopisa,  koji je uredjivao ubedjeni levičar  Ljuba Vunjak?   Za odgovorom se  mora tragati dužinom  celog časopisa,  da bi se otkrilo kako je glavni urednik vešto izbegavao pažnju policijske cenzure.  Pošto je časopis namenjen  mladima,  Ljuba  se  poslužio  porukom  pokojnog kralja  upućenoj  srpskoj omladini:  „Vi  ste ono daleko pokolenje  o  kom je snevao Njegoš,  dika naša i cveće iz naše krvi”.  Kralj  podučava mladu generaciju:  „Čuvati jedinstvo naroda i celinu državnu je najviši  cilj  i najveći zakon za svakog od nas”.  Sa ovim porukama saglasan je  i glavni urednik “Skamije”,  a ni cenzura nema šta da zameri.  Na istoj talasnoj dužini  je i izbor  pripovedaka  pisanih  bogatim,  soćnim narodnim  jezikom,  iz kojih se može videti  kakav smo mi to narod,  kakav nam je moral,  šta ostavljamo u amanet generaciji koja već pristiže.  Opet su cenzori ostali bez valjanog dokaza da taj  mladi urednik  „širi komunističke ideje”.  Ljuba će cenzorima izazvati glavobolje i u delu časopisa koji je posvećen edukaciji  mladih  zbog mnogih novih ideja,  saznanja i otkrića u tekstovima o modernoj arhitekturi,  tajnama  nasledja  u organskom svetu,  značaju pozorišta, razvitku opere,  filmu kao zabavi  ali  i umetnosti…. Ljuba preporučuje mladima drevnu igru  koju  i sam strastveno primenjuje, pa kaze: „Šah je život“.

U njemu  ima  svega  kao u životu, borbe, uspeha, kombinacija, naglog  pada  usled samo jednog nepravilno povučenog poteza, popravljanja situacije  posle logičkog ramišljanja….Ljuba razvija moždane vijuge čitalaca preporučujući im „najlepše knjige”:  uz Nušića,  izabrao je Jesenjina,  Mopasana i Džeka Londona, ali su tu  i dela Maksima Gorkog, „Beda filozofije” Karla Marksa,  i studija o Frojdovoj psihoanalizi.  Dovoljno da se cenzori namršte i upišu „Skamiju” u svoje crne knjige.

Na kraju,  Ljuba ispipava puls  tek stečenih čitalaca anketnim pitanjima:  „Kakav  časopis  želite?”  „Šta  ovom  nedostaje?” „Kako  biste ga vi  uredili?”

Režim nije trpeo nekontrolisan medijski pristup mladima, „Skamija” je zabranjivana,  glavni urenik privodjen u policiju i šikaniran.  Smutno  vreme  i  miris  nadolazećeg  svetskog rata osudile  su  „Skamiju” na trajni zaborav.

Trebalo je da istekne stari i počne novi milenijum da  bi se, sticajem srećnih okolnosti  pojavila nova „Skamija” posvećena sećanju na Ljubu Vunjaka  ali i proceni njenih autora da brojna širom sveta rasuta porodica Vunjak  želi da preko onlajn veza komunicira  sa svojim daljim i  bližim rodjacima.
 
Porodični časopis danas je retkost u medijskom svetu,  pogotovo ga je teško održati ako funkcioiniše na dobrovoljnom radu njenih  urednika i stalnih  saradnika  i  nesklonosti  pripadnika različitih  grana  rodoslova  Vunjak  da  ličnim primerom omoguće  dugovečnost  "Skamije”.

Stranice  časopisa su širom otvorene  za vaše tekstove – poeziju, različite analize,  sećanja, predloge, šale  i viceve… i zašto da ne: -  za  novčane priloge.

Nova „Skamija” predstavlja nasledjeno bogatstvo  porodice Vunjak.  Od brojnih naslednka zavisi  hoće  li  uživati  u  ovom jedinstvenom  nasledju.

01.11.2014.
Darko Ribnikar
Davorin Darko Ribnikar