ĐIKAC                   

Na livadi beskrajnoj,
Na rudini osneženoj,
U konobi golemoj,
Gde vatra tiho pucketa,
Razvija se gluvo ličko kolo.

Tu muzike nigde nema,
Dok tišinu  i muklinu,
Tek remeti zvuk udarca,
Što ga igrač nogom daje.
Vođa kola uzvikuje:

Okreni kolo, rastegni kolo,
Skoči u dvoje, okruži, ne ruži
Složi življe, iskorači i beži
Na mestu hopa, i još jednom
Na komandu pazi, življe, življe!

Kršni momci sa ličkom kapom,
I đevojke sa rupcem izvezenim,
s rukom u ruci uz potajni pogled,
Po zapovesti glasnog kolovođe
Igraju oštri lički đikac.