НАЋВЕ

“Жене и наћве ваља да су увек код куће” (Стеван Сремац)

Дрво је било најзатупљенији материјал за израду сеоског посуђа, погодно и за уметничку обраду даровитих појединаца. Најједноставнијом техником настало је посуђе од издубљеног дрвета  (целе и преполовљене  облице).

Наћве су израђиване од преполовљене облице а служе искључиво за држање брашна и за мешење хлеба. Дрво је најзатупљенији материјал за израду сеоског посуђа, погодан и за уметничку обраду даровитих појединаца. Најједноставнијом техником настало је посуђе од издубљеног дрвета  (целе и преполовљене  облице).

У наћвама,  једној врсти корита са поклопцем, месио се хлеб помоћу лопара, округле лопате са дршком од буковог и лесковог дрвета и на лопару се преносио умешен хлеб од наћви до пећи.

Некад се у сеоским кућама хлеб није месио и пекао сваког дана, већ једном недељно и то обично суботом. Зато суботом “мешаја” (жена која меси хлеб) замеси пуне наћве теста и направи толико хлеба колико је потребно целој породици за недељу дана. Хлебови су печени у хлебној фуруни..

 Због тежине и грубе обраде  судови су се лако ломили и пуцали приликом сушења, па да се често прибегавало магијским радњама како би судови дуже трајали.  Део таквог  магијског ритуала је и обичај да се посуде за печење хлеба праве искључиво у одређене дане.