Имамо част да вам представимо поезију Мирољубa Тодоровићa оснивачa и теоретичарa сигнализамa (лат. signum - знак), неоавангардниoг књижевно-уметничкoг покретa, насталог у српској култури средином шездесетих година прошлог века, а присталице на ширем југословенском простору стекао је крајем шездесетих и почетком седамдесетих година. Почеци сигнализма везују се за 1959. годину, када је Мирољуб Тодоровић почео с експериментима у језику, уверен да нема револуције у поезији уколико се она не изврши у њеном основном медијуму — у језику.
Мирољуб Тодоровић наменио је Скамији своју песму Расковник на језику коју са великим задовољством објављујемо.
Мирољуб Тодоровић
РАСКОВНИК НА ЈЕЗИКУ
Вуку Караџићу
Ни сна у оку. Ни хлеба. У
устима. Над колибом од блата.
Зорњача изгрева. И дивљи
Заборављам. Све што улази.
У историју. Горки сок
оскоруше. Хук ледене Дрине.
Туђинске су речи. Млински
камен. О срцу. Свет се преко
штуле. Прелама. Путник.
Уз небески стуб ослоњен. У
вадивек си кренуо. По јабуку.
Од злата.
*
Олујни огањ буне. Зелена.
звер. На коленима. Сунце.
Над Србијом. Разлистано.
Снујеш. Мастилом од барута.
По брезовој кори. Из тамног
Вилајета. Ненавидник вреба.
Вукодлаци говора неразумног
Век је на почетку. Време у
пеленама. Пиши као што
говориш. Светлосним
брзописом. Расковник ти.
На језику. У рудокопу.
Дарованом. Чаровите песме.