ЛИЧКО ПРЕЛО

Кроз завејану земљу вукова
Стопе дубоко прте у бело         
То дичаци и дивојке личке
Хитају на зимско драго им прело

Корачају са нарамком својих снова
О можда украденим тајним пољупцима
И понеком несташном и невештом загрљају
Тамо нагде у мраку под леденим гранама

Уз дангубицу што цепа ноћну тишину
Извијају се складни младалачки гласови
Оре се песме и оне давне и ове нове
А шале се претачу у бујице смеха

Крај ватре лако преплићу опанци
У игри и заносу ближи се зора
На хоризонту сунце лагано почиње
Да цепа густо црно ткање ноћи