ЈЕСЕН У ЛИЦИ
Полако се прикрада јесен у личка питома пољаПлитвичке воде носе жуто-црвено лишће
Слапови хладније скакућу по глатком камењу облом
А хука водопада губи топлу веселост лета
Док облаци бели и сиви небом бескрајно плове
Дрвеће лагано и стидљиво почиње да се свлачи
Клонулих грана тужно на ветру се јесењем њише
И чека зиму да подари му нову одећу белу.
Из старих дрвених шкриња ваде се топле вуње
Да греју тело и душу кад љути северац дуне
Кад зима закуца жустра на свака личка врата
И снег прштави бели почне тихо да веје
Tatjana Filipović Radulaški