Jovanka Budisavljević Broz
(1924 – 2013)
Jovanka! Ime koje je zaslužilo da bude uvek pisano krupnim slovima i izgovarano s poštovanjem.

Ličanka! Veličanstveni primerak srpskog roda koji se ugnjezdio  a s vekovima učvrstio - sudarajući se sa mnoštvom surovih iskušenja i nepravdi - na širokoj planinskoj zaravni brdovitog Balkana omedjenoj Velebitom  na zapadu i jugu, Plješevicom na istoku i geografski neodredjenom granicom prema Gorskom Kotaru na severu. Srpski živalj pustio je svoje korene na istoku – u Donjem Lapcu, Gračacu i Korenici. Na teritoriji koja je s pravom nazvana Vojnom Krajinom, zemljom srčanih, žilavih, prgavih, tvrodglavih, hrabrih, ponosnih i časnih ljudi. U toj, takvoj Lici rodila se i stasala naša Jovanka. Da nije izrasla na tim korenima ne bi izdržala na nogama, uzdignute glave sve što joj je život pripremio. A pripremio joj je i raj i pakao. A pakao nije zasluživala. Dok je bila u raju – od mlade partizanke do supruge jednog od najznačajnih državnika dvadesetog veka, morala je da se izbori za svaki svoj trenutak sreće. Uspevala je to jer je svu svoju iskrenu i nesebičnu ljubav usmeravala ka svom rodnom kraju, porodici, državi za koju se borila i nadasve prema voljenom čoveku. Zračila je ljubavlju, širokim, prepoznatljivim osmehom prilazila je ljudima izazivanjući  poštovanje. Zlobu i zavist moćnih pojedinaca uspevala je da nadvladava držeći se čeličnom voljom moralnih načela usadjenih u detinjstvu i devojaštvu a dogradjenih predanim radom na svestranom usavršavanju i obrazovanju kao i sticanju neophodnih iskustava.

Ipak, u jednom istorijskom trenutku zloba i zavist su nadvladali, a činilo se da su i konačno pobedili. Pakao se otvorio i ledeni vetar nemilosrdnuo je obavio žrtvu kojoj su se njegovi demoni dugo nadali.

Kakvo je to ljudsko biće koje je moglo  da izdrži sve gadosti koje su su joj pripremljene? Odgovor glasi: mogla je to Jovanka, Ličanka, Srpkinja, Jugoslovenka, izronila je iz čeljusti pakla pobedničkom snagom. Svoje poslednje osmehe podelila je, u bolničkoj postelji, najdražima u porodici i biranim prijateljima ali je od pokunjenih, posramljenih naslednika nekadašnjih vlastodržaca energično zahtevala i dobila najželjenije priznanje. U večnost odlazi pored svog supruga, biće uz voljenog Tita u mauzoleju izgradnjenom samo za doživotnog predsednika Jugoslovije.

Jovanka je pobedila! Dete Like dobilo je svoje pravo mesto u Kući cveća, a o prvoj dami Jugoslavije  biće, uvereni smo, još reči u godinama i decenijama pred nama.