SUSRETI ČETVRTKOM
Počinje novi mesec, februar 2013. Bliži se četvrtak, prvi u mesecu, dan kada se sastaje jedna mala družina. Okuplja se bez posebnog poziva, jednostavno, zna se i vreme i mesto druženja.
A počelo je pre desetak godina, tačnije, maja 2004. naša drugarica Mimica, divno stvorenje, omiljena, uvek sa osmehom i lepom rečju, ostvarila je svoju ideju da okupi celu ekipu nekadašnje dece iz Čučuk Stanine. Upornošću, veštinom čarobnjaka, uspela je da pronadje sve drugare, rasute po celom gradu, sada okružene svojim porodicama. I sad se pitam kako je to uspela. Bilo je to ravno podvigu i za to joj odajem veliko priznanje.
Taj prvi skup je imao osnovni povod i glavni razlog - dolazak Mirjanice Preger u Beograd iz Amerike na odmor, na nekoliko dana. To je bila prilika da se i svi ostali skupe u hotelu “Moskva”. Susret je bio izuzetan, kao kad se stari prijatelji sretnu posle mnogo, mnogo godina. I onda je Mimica, naš duhovni vodja, dala predlog da se redovna okupljanja održavaju svakog prvog četvrtka u mesecu. Naravno, svi su rado prihvatili, i eto, to traje vec skoro 10 godina. Zborno mesto je u početku bilo u “Trandafiloviću”, a potom u reatoranu’’Muzej Radničkog”, smeštenom u dvorštu naše nekadašnje škole “Filip Višnjić”, u nekadašnjoj ulici Žarka Zrenjanina. Nekada deca, a sada ozbiljni ljudi, ali i dalje drugari i prijatelji. Društvo koje je zajedno provelo detinjstvo u istoj ulici pre nekih 50 godina, ljubomorno cuva uspomenu na svoju ranu mladost, i ako, kojim slučajem ispričate nekom, da to danas postoji, vaše kazivanje izazvaće nevericu, čudjenje, a na kraju osmeh i pohvalu.
Životni putevi su nas odveli na razne strane, ali taj prvi četvrtak u mesecu ima magičnu moć. Nijedan skup nije prošao bez 7-8 prisutnih, a leti, u bašti dodje i nas 15. I nikad nije dosadno, uvek ima neka zanimljiva priča, dogodovština iz prošlosti ili sadašnjosti, pa uz kafu ili sok, uz šalu i smeh, brzo prodje 2-3 šata druženja. I svima bude lepo, i svi zadovoljni, i svi opet čekaju sledeći prvi četvrtak.
A prvog četvrtka u novembru 2012. na skupu nam je naša Mimica podelila, kao u školi listove papira. Bio je to memorandum časopisa Skamija omline čiji se prvi broj pojavio 1.11.2012. i pozvala nas da ga prelistamo. U zagravlju časopisa je stajala slika Ljube Vunjaka, Ljikinog i Mimicinog tate, našeg Čika Ljube iz „Čučuka“. Skamija je osvanula na našim monitorima otkrivajući nam nepoznate uspomene. I tako je i ova priča pred vama nastala.
Mira Racić Mirčevski |