КРУШКА У ЛИЦИ
| Старица једна непомично стоји На згаришту куће Ваје Вуњака Уз порушен плот и подивљале шљиве И уништено огњиште у селу Шкарама Старица крушка пркоси годинама А већ је ту у пољу два и по века Бујну лиснату крошњу диже у небо А зелена трава расте јој до колена Старица сећања крије под крошњом На веселу децу што некуда јуре На вредне женске руке у цик зоре И мушке јуначке приче у смирај дана Старица поносно развија гране Ветар јој мрси зелену косу Киша јој храни жиле куцавице А сунце греје избраздано тело |
 Kruška na imanju Vunjaka |
Татјана Филиповић Радулашки