БИЉАЦ

 

Биљац или личка шареница је дебели покривач од вуне. Служио је за покривање нарочито у хладним личким зимама, а могао се прострти и на под па се по њему ходало или су се на њему деца играла да им буде топлије. Кад се отка, биљац је био груб, а да би се омекшао ваљаo  се у тзв. воденим ступама. Ваљањем се извуче  влас, па биљац будe топлији и нежнији, мекши за покривање.
Познатo je више врста биљаца. За кићени биљац се приликом ткања секло  предиво на комаде 20-30 цм и везивало се за основу, ткало се 5-6 редова па се везивало киће да прекрије ткање и опет тако. Киће се фарбало најчешће у црвено, плаво, жуто и црно, а слагале су се коцке приликом ткања. Кићени биљци, а и сви други, ткали су се у комадима који су се после спајали, а спој се није видео. Пупати  биљац  сличaн je кићеном, али се предиво није секло на кратке комаде него се провлачило цело па је киће било краће.


ЈАДАН БЕЗ ЖЕНЕ

Дуге ноћи ледене
Што ћу јадан без жене?
Ал` ми жену дајте,
Ал` ми биљац ткајте,
Да н` осванем мртав
Код бабина пр...!

(Вук Стефановић Караџић)