DESANKA VUNJAK-FILIPOVIĆ

-sećanje na koleginicu-

Diplomirani biolog, profesor i direktor Gimnazije u Svilajncu, Desa Vunjak, pedesetih godina prošlog veka, postaje saradnik tek osnovanog Instituta za ekologiju i biogeografiju SANU u Beogradu. Akademik i profesor Univerziteta, Siniša Stanković, kao retko ko od evropskih naučnika, shvata značaj i ulogu novih naučnih oblasti: EKOLOGIJE i BIOGEOGRAFIJE. Pogotovu za Balkansko, nedovoljno proučeno poluostrvo a izuzetno interesantno. Zato na njegovu inicijativu se i osniva ovaj Institut, okupljajući uglavnom mlade, tek diplomirane biologe, agronome, šumare i hemičare. Tu je i nekoliko već iskusnih istraživača: Matvejev, Petrov, Černjavski i drugi.
Desa se opredeljuje za istraživanje faune planinskih potoka i reka. U dogovoru sa prof. Stankovićem, kao objekat istraživanja, izabran je Lisinski potok na Kopaoniku.
U to vreme, Kopaonik je bio divlja i teško pristupačna planina. Naravno i gotovo neistražena. Tada se do Kopaonika dolazilo putničkim vozom do sela Rudnice, nedaleko od Raške. Putovalo se celu noć. Zatim je sledio uspon, naravno besputnom planinom, uz vodiče-seljake, koji su jedino poznavali ovu tada divlju i opasnu planinu, bogatu samo divnim šumama, livadama, potocima i rekama, vukovima i zmijama.
Pešačilo se 5-6 sati do vrha, preko zime i više, kroz smetove i preko zaleđenih potoka. Na vrhu Kopaonika, predivne smrčeve šume i samo dva objekta. Dom planinara „Olga Dedijer“ i Vojni dom, udaljen nekih 15 minuta hoda. Dom „O. Dedijer“ preko leta prijatan, zimi hladan i neudoban. Umivanje na obližnjoj reci, uz prethodno razbijanje leda. Hrana oskudna. Zato se u ruksaku Dese i njene laborantkinje, takođe Ličanke, Ružice, našlo nešto slanine, šećera i hleba.
Svakog meseca, su njih dve, same ili u društvu ostalih istraživača Kopaonika, boravile po 10 i više dana, uzimajući uzorke i prateći klimatske i druge uslove, čitav niz godina.
To je bio i divan i izuzetno težak posao. Zimi sneg, led i zavijanje vukova, leti zmije, insekti i predivno livadsko cveće.
Sve je to Desa izdržala. Naizgled mršava i krhka osoba, bila je to izuzetno uporna, poštena i čvrsta žena, ne samo fizički već i moralno, čovek koji je verovao u bolju budućnost i sreću svih ljudi, bez gladi i siromaštva ali i bez prebogatih. Kada smo se poslednji put videle, kazala mi je: „Ne mogu da verujem koliko sam bila naivna“.
Doktorirala je sa svojim svetom u Lisinskom potoku, bliže poznavajući floru i faunu potoka, raspored živog sveta, sezonsku dinamiku i uslove koji su vladali u to doba, čistih i nezagađenih potoka i reka na divnoj i opasnoj planini Kopaonik.
Veliku podršku i pomoć u radu na ovoj planini, pružao nam je naš kolega, ornitolog g. Sergije Matvejev, koji je pre svega učio mlade i neiskusne terence, kako izdržati i preživeti u divljini, kako i šta zapažati, zapisati, fotografisati. Bio je takođe izuzetna ličnost, kao i naša Desa, dobar i požrtvovan čovek i naš učitelj.
Desa je gotovo ceo radni vek provela u ovom Institutu, zajedno smo istraživale mnoge reke i potoke, pre svega Dunav, Savu, Moravu, Timok, kao i Skadarsko jezero i druge objekte širom Jugoslavije.
Uvek čvrsta, korektna, dobronamerna, ostaje u sećanju – doživotno.

Novembar 2012.
		Dr Draga Janković,
		naučni savetnik Institut za biološka istraživanja "Siniša Stanković“