ДОАЈЕН ГРАНЕ ВУЊАК ЈАКОВА

Ilija Hinić, majka Stana Hinić rodj.
Vunjak, deda Jakov Vunjak

На Зобнатици, а у близини коњичког спортског стадиона,
Није баш много равно, чак ни када се гледа из оног авиона;
Ту негде мирно седи доајен ВУЊАК Јакова снажне гране,
И размишља на тему: „Југо-фудбал је спао на ниске гране“.

Тако размишља Ликота Ика, који покрај два стадиона станује:
„Партизана“ и „Звезде“ или БСК-а и Југославије, што беше раније;
Од како је Југо-фудбал у свету добио од плусева више минуса,
Он се променио битно и навија за своје унуке: играче тениса.

Доајен Вуњак Јакова гране није стар, јер није напунио „стоту“,
Али врло је храбрно преживљавао ту мартовску, натовску голготу;
Не зна се да ли је то зато што слабије чује или због белог лука,
Он је, углавном, лако преживео чуване бомбе Енглеза: Блера и Кука.
Сећанје на Ику сежу до плача Вуњакових клинаца и клинцеза,
Ако би им, због квара неке играчке у расположењу нестала веза;
Плачљиви клинци одма' се дижу чувши песму „Дуни ветре... са Неретве“,
Иако су шћућурени крај неке баштенске ограде од танке дрвене летве.

То је значило да је дошао „Краљ чоколаде и свилених бонбона“,
Те клинци и клинцезе Вуњака, расположени, „ударају на сва звона“;
Било да су ускршњи празници, или пак да је нека љута зима,
Срећа у Вуњаковом подмлатку била би сасвим доступна свима.

И сад један од најстаријих у фамилији, а активни учесник сусрета
Поздравиће скуп, а и све раштркане по свим деловима овог света;
Својим сећанјем на начин живота и рада у родној му очевини Лици,
Помоћи ће нам да то „доживимо“ у речи и замишљеној слици.

* Ликота Ика је Илија Хинић, власник предратне бонбоњерске радње у Главној улици Земуна. Омиљена му је песма: „Дуни ветре, мало са Неретве“

		Драган Цветковић