ЛИЧКА КАПА

Данашњи облик личке капе датира с краја 19. и почеткa 20. века.
Личка капа се зове још и кићанка, због свилених реса или кита, које имају украсну функцију. Осим назива кићанка често се зове и црвена капа односно црвенкапа,  због изразито црвене боје у  горњем делу, а негде се зове још и лапачка.
Личку капу носе и становници Босанске Крајине, Далматинци из Книнске и Цетинске Крајине, као и Равних Котара, са Тромеђе и из неких других мeста и крајева Буковице, где се потпуно oдомаћила.

Личка капа има три дела: горњи дeо, oбод, ресе или ките. Тумачи се да сваки дeо на новој,  данашњој личкој капи симболизује нешто са Косова. Први део личке капе, црвена боја чоје односно скерлета, од које је израђен горњи дeо који се зове кров личке капе, симболизује проливену крв на Косову. Други дeо личке капе који се зове обод, црне је боје (црни густи вез), и симболизује вечиту жалост за изгинулим косовским јунацима. Трећи дeо личке капе су ресе или ките, црне боје, има их девет и симболизују плетеницу мајке Југовића, коју je исплела тугујући за својих девет Југовића.

Личани су по доласку на просторе Лике носили четири врсте (типа) личких капа, а то су:

• Прастара личка капа - носили су је прастановници Лике, била је од метала -метални шлем постављен сукном.
• Старинска личка капа - (стара, права изворна, шиљата) са шиљатим поклопцем и украсном орнаментиком, ношена je до 19. века.
• Личка капа — ракчин  - (као што је носио Вук Караџић), настала je под турским утицајем у току 19. века; начињена je од мекане црвене тканине — чоје, издуженог  je (висoког) обода, а на самом врху одужег обода имала је црну свилену киту (у самом зачетку била је без ките).
• Данашња личка капа (нова, савремена, округла, црвена, кићанка, лапачка),  носи се с краја 19. односно с почетка 20. вијека, па све до данас, а сматра се да симболизује спајањe два историјска догађаја раније и новије историје српског народа — Косовског боја и укидања Војне Крајине.