BEOGRAD U JUNU

Lipa -TILIA CORDATA MILL. Drvo visine do 30 m. sa širokom krošnjom i cvetom bledožute boje. Tako piše u udžbeniku.
A priroda ispisuje još mnogo više i bogatije. Daruje opojni miris, drugačiji od svih ostalih. Još krajem maja počinje da treperi u vazduhu i polako osvaja prostor. A onda u junu, razbukta se, razlije preko krovova i trotoara, udje u stanove kroz otvorene prozore i odjednom, ceo Beograd je obavijen prozračnim oblakom mirisa lipe. Kao da je pobegao iz Aladinove čarobne lampe, miris se vinuo u visine i zagospodario, moćno i silovito. Golica nozdrve, razigrava maštu i asocira na nešto lepo, poetično, lirsko.

Kafana pod lipom

Drveće se i ne primećuje u sveukupnoj bujnoj vegetaciji, ali nevidljivi, miomirisni talasi.kao koncentrični krugovi, šire se oko krošnje i nepogrešivo ukazuju odakle dolaze. Priroda je u svom ustaljenom kalendarskom hodu ipak jača od čoveka. Pravila i ritam, koje je vaseljena uspostavila, ne mogu se poremetiti ljudskim nemarom i nebrigom prema toj istoj prirodi, Božjem daru. I kad dodje kraj proleća, opet se radujemo nečem tako prijatnom i očaravajućem. Kao da smo utonuli i da se kupamo u nevidljivom, a toliko prisutnom ‘’mirisu lipe na Balkanu’’. Uživajmo dok traje i čekajmo da nas opet pohodi sledećeg juna.

juni 2013.